– Za sve nas koji smo se skrivali u berlinskom podzemlju Stela je bila izvor neprekidnog straha. Sve naše aktivnosti bile su obeležene nastojanjima da joj umaknemo – stoji u pismu čitaoca “Njujork tajmsa” Ernsta Gintera Fronthajma iz 1993. godine.

Fronthajm je imao sreće, jer je malo ko od Jevreja u Berlinu koji su dopali šaka Stele Goldšlag preživeo. “Plavokosa avet sa Kurfirstendama”, kako su je zvali, bila je lepa i opasna po život.

U crnom kožnom mantilu pripadnika Gestapoa, naoružana revolverom, tragala je za Jevrejima koji su se skrivali u Berlinu, potkazivala ih nacistima, ili ih lično hapsila.

Lepota i strah su retko toliko blizu kao u priči o Steli – rekao je Takis Virger, autor romana pod nazivom “Stela” koji je zasnovan na istorijskim činjenicama.

Možda najstrašnije od svega je što je Stela Goldšlag i sama bila Jevrejka. Da bi sprečila deportaciju roditelja u logor (otac joj je bio novinar, dirigent i kompozitor Gerhard Goldšlag, a majka Toni Goldšlag koncertna pevačica), pristala je na saradnju s nacistima.

Ne samo da je kriva za smrt ogromnog broja svojih sunarodnika, već je u svojoj delatnosti ispoljavala neverovatan entuzijazam i obilje ideja. “Plavokosa avet” postala je jedno od najefekasnijih nacističkih oružja.

Prilikom hapšenja Jevrejki, pretresala im je tašne u potrazi za adresama drugih Jevreja. Pojavljivala se čak i na sahranama, kako bi prijavila Jevrejke koje su ostale nezaštićene posle smrti muževa “arijevca”.

Nije prestala da traga za žrtvama čak ni kada su joj roditelji ubijeni u Aušvicu. Do danas nije izvesno koliko ljudi je umrlo njenom krivicom, ali veruje se da ih je bilo između 600 i nekoliko hiljada.

Posle rata se prikazivala kao žrtva nacista, ali je 1946. sovjetski tribunal ipak osudio na deset godina zatvora. Na kraju zapravo nije robijala zbog vremena koliko je već bila zatvorena u sovjetskom zatvoru.

Posle rata je prešla u hrišćansku veru i postala je poznata antisemitkinja.

Stela Goldšlag se čak pet puta udavala: nakon što joj je prvi suprug deportovan, udala se za Jevrejina koji je sarađivao s nacistima, s kojim je zajedno odlazila u lov na Jevreje. Nakon rata imala je još tri muža koji su bili hrišćani.

Imala je jednu ćerku koja joj je oduzeta. Odgajana je u Izraelu i postala je medicinska sestra.

Godine 1994, izvršila je samoubistvo, skočivši sa terase svog stana u Frajburgu. Imala je 72. godine.