Obično se kaže da ništa u životu nije izvesno kao smrt, ali nedavno otkriće holandskih naučnika moglo bi tu izreku da dovede u pitanje.
Zahvaljujući razvoju medicine, ljudi žive znatno duže, i premda nam nauka još uvek ne može obećati večnost, postoje istraživanja koja pokušavaju da odgonetnu koji procesi u organizmu uzrokuju starenje, trošenje tkiva i organa, te kako još više odložiti umiranje.
Analiza krvi svojevremeno najstarije žene sveta – Holanđanke Hendrikje van Andel-Shiper, koja je preminula u 115. godini, pruža moguće odgovore.
Hendrikje je umrla 2005. godine. Čak i u dubokoj starosti bila je zdrava i duhom i telom.
Razlog njene smrti dosad je bio nepoznat, s ozbirom da su svi njeni nalazi bili gotovo savršeni. Kada je imala „svega” 85 godina, ona je zaveštala svoje telo nauci, uz uslov da svi rezultati budu javno objavljeni.
Tada svakako nije ni slutila kakav će poklon dati genetičarima.
Više od trideset godina kasnije, odluka ove žilave bakice omogućila je istraživačima da prouče njene „super gene”.
Oni su nedavno analizirali njenu krv i druga tkiva u nastojanju da utvrde kako je starost uticala na njih. Rezultati su pokazali da životni vek u krajnjoj liniji zavisi od sposobnosti matičnih ćelija da nastave svakodnevni proces obnavljanja tkiva.
Kada u određenom trenutku one same dosegnu granice svog života i počnu da odumiru, vitalni organi i ćelije poput krvnih prestanu da se obnavljaju.
Uzorak Hendrikjine krvi pokazao je da su na kraju staričinog života opstale svega dve aktivne matične ćelije koje su održavale nivo belih krvnih zrnaca, što znači da su gotovo sve matične ćelije krvi s kojima se rodila do tada odumrle.
– Pomislila sam: to je nemoguće! Samo dve aktivne matične ćelije? Bila sam ubeđena da je posredi greška – rekla je vođa istraživanja Hene Hostege sa VU Medicinskog centra u Amsterdamu, čija je studija objavljena u časopisu Genome Research.
Naime, kada se rodi, čovek ima oko 1.300 aktivnih matičnih ćelija u krvi koje se neprestano dele i tako regenerišu krv.
– Da li to znači da postoji granica u deobi matičnih ćelija, a samim tim i granica ljudskog života? Da li bi bilo moguće produžiti obnavljanje zalihama koje bismo izdvojili u ranijem razdoblju života – upitala se ona.
Osim navedene, holandski naučnici otkrili su još jednu potvrdu da u organizmu dolazi do zamora matičnih ćelija.Pokazalo se da su se telomeri, zaštitni vrhovi hromozoma matičnih ćelija Hendrikjine krvi znatno istrošili.
Telomeri se naime skraćuju tokom života prilikom svake deobe ćelija. Kada postanu previše kratki, deoba ćelija više nije moguća i ćelija odumire.
Smatra se da se telomeri ponašaju poput nekakvog biološkog sata koji određuje trenutak smrti matičnih ćelija. Analize su otkrile još jednu fascinantnu činjenicu – da su sve mutacije u krvnim ćelijama stogodišnjakinje bile bezazlene.
Odsutnost opasnih mutacija koje bi mogle izazvati bolesti, uključujući rak, znači da je imala izuzetno dobar „sistem” popravke ili uništavanja problematičnih ćelija.
Naučnici smatraju da istraživanje otvara mogućnost podmlađivanja tela injekcijama matičnih ćelija izdvojenih i sačuvanih u ranoj fazi života. Ipak, još uvek smo daleko od tih manipulacija. Osim toga, iako krv ima dominantnu ulogu u produženju životnog veka, ne treba zaboraviti da je otkazivanje organa najčešći uzrok smrti.
