“Zig Hajl!” – izgovorio je baron Rudolf-Kristof von Gersdorf, držeći levu ruku u džepu, dok je podignutom desnom rukom salutirao Adolfu Hitleru. Firer je uvažio taj znak poštovanja, ne znajući da Gersdorf u sakrivenoj ruci drži hemijski osigurač, povezan sa eksplozivom.
Oficir je planove skovao za 21. mart 1943. dan kada je trebalo da održi turu obilaska kroz vojni muzej Cojghaus u Berlinu, tokom izložbe na kojoj su bili prikazani osvojeni delovi sovjetske opreme.
Dok je vodio Hitlera kroz hodnik, kiselina u hemijskom osiguraču počela je da natapa čep od vate. Kada skrivenu žicu razori kiselina, aktivira se udarna igla, koja detonira eksploziv. Ovaj process traje oko 15-20 minuta, a trajanje zakazane ture iznosilo je 30 minuta.
Jedini problem bio je što je Hitler bio u žurbi.
Gersdorf je u svojim kasnijim memoarima otkrio da je gajio negativna osećanja prema
nacistima još od kasnih tridesetih godina prošlog veka. Njegov prvi utisak o Hitleru bio je da je “mentalno abnormalan, odbojan, nadobudni proleter”, a naređenja, koja je od firera dobijao 1941. godine, nazivao je “monstruoznim” i “kriminalnim”.
Masakr Jevreja u Borisovu u Belorusiji bio je, prema oficiru, presudni događaj. Budući nemački zaverenici tada su shvatili da je jedino što su mogli da učine da zaustave dalje ratne užase bilo da ubiju samog Hitlera, piše Ozy.
Kako je Gersdorf bio udovac, a o njegovoj ćerki se starao njegov brat, nije se mnogo premišljao kada je saznao koja mesta će Hitler obići tokom obeležavanja Dana sećanja na pale nacističe vojnike.
Oficir se uzalud u sebi molio da Hitler malo uspori. Firer je projurio kroz muzej za manje od pet minuta, ostavljajući Gersdorfa samog – sa bombom koja otkucava.
Uprkos nesumnjivoj želji da da život za više ciljeve, Gersdorf je shvatio da bi njegova smrt bila uzaludna ukoliko mu ne bi pošlo za rukom da istovremeno likvidira i Hitlera. Zato je otrčao do najbližeg toaleta, bacio bombu u WC šolju i povukao vodu, sprečavajući na taj način detonaciju.
Pokret otpora razotkriven je 1944, ali su samoubistva vodećih zaverenika i ćutanje u znak otpora mučenjima koja je sprovodio Gestapo učinili da Gersdorfova umešanost ostane tajna. Bio je jedan od retkih nemačkih boraca protiv nacizma koji su preživeli čistke i dočekali kraj rata.
Baron je kasniji život posvetio humanitarnom radu, a umro je 1980. u Minhenu, u 75. godini.
