Sveti mučenik Varlam živeo je krajem 3. veka i bio je rodim iz Antiohije. Zbog vere u Hrista preživeo je strašne torture.

Sudija ga je, kako bi se narugao njegovoj veri, naterao da prinese žrtvu idolima u idolskom hramu. Uveo ga je unutra i stavio mu oganj na dlan, a na oganj tamjan. Sudija je bio uveren da će mučenik zbog bola od žara morati da baci oganj sa tamjanom iz ruke pred idole, i tako ih, ne svojom voljom, okadi.

Međutim, Varlam je držao tamjan u ruci ne obazirući se na bol sve dok mu dlan nije izgoreo, a prsti mu otpali. Tako su sa ognjem na zemlju pali i Varlamovi prsti.

– Imao je desnicu jaču od ognja, jer ako plamen ruku i opali, ipak je ruka držala oganj kao da je pepeo – zapisao je mnogo kasnije Sveti Vasilije Veliki.

I Jovan Zlatousti je pisao o ovom događaju.

– Gledali su ga sa visine anđeli, posmatrali arhanđeli, a scena je bila veličanstvena, prevazilazeći sva poimanja čovečanstva. Ko ne bi poželeo da vidi čoveka koji se podvizavao a nije osećao što je ljudima svojstveno, čoveka koji je sam bio i žrtvenikom, i žrtvom, i žrecom? – zapisao je Zlatousti.

Kada mu je ruka sagorela, starac Varlam pao je mrtav na zemlju, i tako je 304. godine nastradao u ime vere.

Zahvaljujući životu ispunjenom stradanjem, Sveti mučenik Varlam danas se smatra zaštitnikom svih onih koji nepravedno stradaju i pate odbijajući da se odreknu svojih ispravnih uverenja i vere. Veruje se da će, svakome ko danas u crkvi zapali sveću i pozove u pomoć ovog svetitelja, stići olakšanje i oprost grehova.