To jutro 6. aprila 1941. godine u Beogradu mnogo se razlikovalo od ovog koje je jutros osvanulo nad srpskom prestonicom... Nije bilo kiše, bio je vedar i sunčan dan, trgovci su požurili da otvore svoje radnje, a kupci da u njima pazare... Bila je nedelja i sve je mirisalo na proleće i život... A onda su se oko 6:30 začuli avioni...

 

Prošlo je tačno 77 godina od kada je, bez objave rata, nacistička Nemačka napala je Kraljevinu Jugoslaviju. Počev od 6:30 ujutru Beograd, Novi Sad i još nekoliko gradova u Srbiji žestoko su napadnuti, a bombardovanje se nastavilo i u naredna dva dana.

Nemačke vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca. Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. godine. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

NEPOZNATO O BOMBARDOVANJU BEOGRADA: Hitler je propisao kaznu za Srbe, a TAJNI ZNAK za napad bila je JEDNA PESMA

U bombardovanju je poginulo 2.274 ljudi iako ta brojka varira od izvora do izvora. Porušeno je 627, a oštećeno preko 8.000 zgrada, uključujući deo Starog dvora. Potpuno je uništena Narodna biblioteka.

Činjenica koja se ne pominje često! Narodna biblioteka je TREBALO DA BUDE EVAKUISANA 1941. a evo zbog čega NIJE

Ipak, Beograđani su i pored sveopšte panike pronašli način da budu veliki. Bolnice su radile, a nakon što je najgore prošlo, dobrovoljci su se organizovali da pomažu ranjenicima, radilo se na izvlačenju preživelih iz ruševina.

Potpuno zaboravljen ostao je potez Radoslava Grujića, profesora i prote koji je svojim telom zaštitio zemne ostatke cara Dušana! 

Čovek koji je svojim telom štitio kosti cara Dušana

 

Radoslav Grujić bavio se i arheološkim radom i 1927. na Kosovu je pronašao grob cara Dušana. Ironično, ako je reč bila o neverovatnom otkriću, niko zaravo nije znao šta bi tačno sa njima niti koje bi bilo mesto, dostojno cara, da se one sahrane. 

I tako su godine prlazile, a Grujić je čuvao cara Dušana. Od 1937. godine Radoslav Grujić je bio profesor istorije Srpske Crkve na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Vrativši se u Beograd ostatke cara Dušana je poneo sa sobom, priča kaže, o običnoj drvenoj kutiji koja je stajala u fioci njegovog pisaćeg stola

Tu su i dočekale 6. april 1941. Iz straha da ne budu uništene tokom bombardovanja, Grujić je legao preko sanduka i svojim telom zaštitio ostatke najvećeg srpskog vladara.

Kosti su kasnije prenete u kapelu Patrijaršije, a tek od 1968. u crkvu Svetog Marka na Tašmajdan u kojoj i danas počivaju.

Više o tužnoj sudbini koja je kasnije snašla ovog velikog čoveka možete pročitati KLIKOM OVDE!