Manje-više očekivano, Rusi su najveći kritičari. Tamošnji mediji lojalni Kremlju pokrenuli su pravi mali krstaški pohod protiv nje. Navodi se da je ideja scenarista da okrenu evropsku javnost protiv ruskih nuklearnih projekata, da je serija “karikatura, a ne istina”, te da “nedostaju još samo medvedi i harmonike”.

– Moje sumnje ne odnose se na činjenične netačnosti, izmišljanje ženske naučnice koju glumi Emili Votson umesto hiljade žena koje su zapravo bile uključene, ili stiskanje tako ogromne, višestruke priče u ono što je, uglavnom, film o katastrofama – piše Igor Ogordonev, rusko-britanski novinar, po kojem je glavni problem u tome što serija ne pokazuje na adekvatan način atmosferu koja je vladala u političkom i društvenom životu SSSR-a, ne prikazuje zašto je uopšte dopušteno da se dogodi nuklearna katastrofa, pa čak ni herojstvo koje se događalo u danima nakon eksplozije, piše Noizz.

ČERNOBILJ, ZAUVEK ZABRANJENA ZONA: Jezivi ozračeni grad ovih dana postao je JOŠ JEZIVIJI (VIDEO)

Pripjat
Wikipedia

– Nujorčanin Kreg Mazin, dramaturg koji je hiljade sati potrošio na istraživanja, nema adekvatnu sliku o sovjetskom društvu na pragu Perestrojke. I to je važno. Razlog zbog kog je Čeroibilj pogodio Sovjetski Savez tako jako i duboko nije samo zbog količine radijacije, već i tako što je svaka etapa katastrofe, od dizajna reaktora, do njegove loše konstrukcije, nedostatka brige, svojeglavosti zaposlenih, zataškavanje posle toga i ljudske žrtve, sve je to stvorilo patološke nedostatke u komunističkom poretku koje je uskoro propao. 26. april 1986. bio je sistemska katastrofa, preteča seizmičkih promena – naveo je Ogordonev.

S druge strane, neki smatraju da su određene scene u seriji “naduvane” tako da bi seriju učinile uzbudljivijom. Autor drame Krejg Mazin je rekao da nije bilo protrebe za preuveličavanjem događaja o nuklearnoj katastrofi koja se desila 1986. godine u Pripjatu u Ukrajini – stvarnost je bila još strašnija.

– Verovali ili ne, ovo je suzdržana verzija stvarnih događaja, neki događaji su bili gori – rekao je Mazin.

Serija počinje tragedijom u noći između 25. i 26. aprila 1986. godine, a u nastavku se bavi događajima posle katastrofe. Između ostalog, pratimo lik Valerija Legasova, fizičara, koji istražuje šta je dovelo do katastrofe i kako se ovaj tragičan incident odrazio na sve, pa i na njega. On je kasnije izvršio samoubistvo u svojoj kancelariji – to je istina.

A šta zapravo nije? Evo nekoliko momenata koji imaju važno mesto u seriji, ali ne i u istoriji:

Ko je zapravo Ulana Komiuk?

Printscreen

Jedan od glavnih likova u seriji nije postojao u stvarnosti – lik sovjetske nuklearne fizičarke Ulane Komiuk zapravo u sebi stapa mnoge nuklearne fizičare koji su bili uključeni u “čišćenje” Černobilja. Mazin nije slučajno izabrao da to bude žena.

– Sovjeti su bili dosta progresivniji od nas na poljima nauke i medicine i imali su veliki procenat ženskih doktora – objasnio je za Variety.

Sila od 4 megatona

U drugoj epizodi, Komiuk obavještava SSSR da će naknadna eksplozija nositi silu od 2 do 4 megatona, čime će se izbrisati “celokupno stanovništvo Kijeva i dio Minska”. Oslobađanje od zračenja, dodaje ona, “utiče na svu sovjetsku Ukrajinu, Letoniju, Litvaniju, Belorusiju, Poljsku, Čehoslovačku, Mađarsku, Rumuniju i veći deo Istočne Nemačke”.

Jan Haverkamp, stručnjak za nuklearnu energiju, smatra da je to preterivanje.

“Oni ne spasavaju svet. Takva situacija bi mogla da se odigra ako bi se istopljeno jezgra nuklearnog reaktora došlo do podzemnih voda”, dodao je on, ali kada se nuklearno jezgro počne topiti, topi se “na vrlo neujednačen način”.

Tvrdnja da bi druga eksplozija nosila silu do 4 megatona, rekao je on, bila je “preterana”.

Pad helikoptera

Da bi ugasili požar u jezgru, helikopteri su preletali preko reaktora da bi ga zatrpali tonama peska i bora. U rekreaciji ove scene, nuklearni fizičar Valerij Legason i vladin birokrata Boris Ščerbina gledaju u nemom užasu kako se jedan helikopter suviše približava radijaciji i pada.

U stvarnosti, pad se desio mesecima kasnije nego što je to opisano u seriji, ali je autor istakao da je rano u adaptaciji želeo da pokaže strahote sa kojima su se piloti suočavali iznad otvorenog reaktora.

Spomenika nije bilo

Iako je svaka scena pažljivo promišljena i svaki je detalj na svom mestu, fan iz Ukrajine primetio je da se u jednoj sceni u četvrtoj epizodi serije “Černobilj” omakao gaf.

U sceni se, naime, vidi spomenik koji je podignut čak 25 godina nakon vremena u kojem se radnja serije događa, prenosi Index.hr.

U pitanju je spomenik podignut kako bi se označila 25-ogodišnjica černobiljske katastrofe i odala počast ljudima koji su rizikovali svoje živote i zdravlje da bi zaštitili druge.