Razglednice su nekada bile turistička lična karta svakog grada. Kao i svaka "ozbiljna varoš", i Beograd se dičio svojim palatama, lepo uređenim ulicama, drvoredima...
Današnjeg posmatrača pomalo iznenadi često korišćenje francuskog jezika, umesto toliko popularnog engleskog, ali to je bila uobičajena pojava posle Prvog svetskog rata.
Novonastala Jugoslavija pod Karađorđevićema bila je interesna sfera francuskog kapitala i uticaja, a ovaj jezik je dugo pre toga slovio za diplomatski, pre nego što je anglosaksonski globalizam konačno osvojio planetu.
Stare razglednice bile su delo najboljih fotografa, a posle snimanja usledio bi deo koji je bio poznat kao vrlo delikatan zanatski posao, a to je dodavanje kolornih površina. Snimku je trebalo pažljivo dodati boju, i to, ako je ikako moguće, verno kao što je bilo u stvarnosti.
Omiljeni kadrovi varoških snimatelja bila su zdanje Starog dvora, Ulica kralja Milana, kadrovi sa Beogradske tvrđave, Terazije, Ulica kneza Miloša, kao i Železnička stanica i zgrada Pošte pored nje. Plato ispred stanice zvao se Vilzonov trg, ali to nije sprečilo saveznike da na njega bace smrtonosni tovar tokom uskršnjeg bombardovanja 1944. godine, pa su dragocene fasade žestoko oštećene i zgrada je posle dobila drugi, socrealistički oblik.
