Za osobe koje se bave javnim poslom nema gore sudbine od one da vas buduće generacije zaborave, da vaše ime bude uklonjeno iz kolektivnog sećanja i da bude kao da nikada niste ni postojali. Istorija je puna ovakvih primera, ali nijedan nije tako interesantan kao slučaj "nestalog komesara" Josifa Staljina.

 

Ime Nikolaja Ivanoviča Ježova bilo bi crnim slovima upisano na stranice najmračnije sovjetske istorije. On je bio šef tajne policije ove države u vreme najvećih čistki, posredno ili neposredno odgovoran za smrt stotine hiljada ljudi.

I danas bi ga se sećali samo po zlu i drhtali od pomena njegovog imena… tj. da nakon smrti Nikolaja Ježova njegov lik i delo nisu sistematski uklonjeni iz svih javnih spisa, sa svih fotografija i na kraju i iz sećanja Sovjetskog naroda!

Beskrupulozni sadista od koga je i Staljin zazirao

Nikolaj Ježov bio je jedan od najomraženijih sovjetskih političara, najpoznatiji kao direktor NKVD, sovjetske tajne policije i preteče KGB-a od 1936. do 1938. godine.

Njegov mandat je bio obeležen vrhuncem Velike čistke, čiji je bio glavni provodilac. Neki savremenici su zapamtili da je u vršenju ovog posla Ježov pokazao takvu okrutnost i bezobzirnost da se taj period sovjetske istorije upravo po njemu naziva “ježovščina”.

Nikolaj Ježov bio je do srži odan Staljinu, ali njegovi sadistički ispadi i beskrupuloznost stigli su i do ušiju sovjetskog vođe. Do 1938. i sam Staljin je zaključio da od Ježova ima više štete nego koristi. Iste godine je smenjen i proteran iz javnog života.

Ipak, i bez vlasti Ježov je bio opasan. Zato je, slično kao i njegov prethodnik Genrih Jagoda, 1939. osuđen za izdaju i pogubljen 1940. godine.

Za bezobzirnog i surovog Ježova moralo je biti dosta ironično što se, nakon stotina hiljada ljudi koje je poslao u smrt, i sam našao na spisku sa odstrel. Njegovo pogubljenje držano je u strogoj tajnosti, a telo je odmah kremirano.

Ipak, sovjetska vlast se nije tu zaustavila…

Slučaj “nestalog komesara”

 

U strahu da bi ime Nikolaja Ježova moglo da nastavi da živi i posle njegove smrti Sovjetske vlasti su nakon 1940. godine naredile jednu od najpoznatijih kampanja “damnatio memoriae” – proterivanja iz sećanja. 

Nakon toga, ime Nikolaja Ježova je uklonjeno iz svih zvaničnih dokumenata i više nikada nije pominjano. Osim toga, njegov lik je metodično izbrisan sa svih fotografija na kojima se prethodno nalazio sa Staljinom.

Njegova usvojena ćerka Natalija je decenijama kasnije pokušala da izdejstvuje rehabilitaciju za svog oca, ali je ruski sud ovaj zahtev odbio 1998. godine. Do tada je Nikolaj Ježov među istoričarima već dobio nadimak „Nestali komesar“.

Ironično, svet ga se i danas seća, ali upravo zbog pokušaja sovjetskih vlasti da ga zaborave – postao je jedan od najpoznatijih primera “ne-ličnosti” u autokratskim i totalitarnim režimima.

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!