Ako ste mislili da su se u "Depou" oduvek nalazile samo tezge i garderoba, grdno se varate! Zgrada, koja je gotovo potupuno uništena u razarajućem požaru pre dve godine, u stvari spada među najstarije u ovom delu Beograda.

 

Vest o tome da bi izgoreli “Depo” u Bulevaru kralja Aleksandra mogao da postane muzej pozdravila je većina istoričara. Ipak, ideja da to bude baš Muzej gradskog saobraćaja podelila je javnost jer se na ovom mestu u jednom periodu istorije nalazilo i nešto mnogo zlokobnije.

 

Vatra i ništa

 

Zgrada u Bulevaru kralja Aleksandra broj 142 koja je gotovo potpuno uništena u požaru pre dve godine jedna je od najstarijih u ovom delu Beograda i kao takva se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Upravo sa tog mesta davne 1892. godine krenuo je prvi prestonički tramvaj. Bio je na konjsku vuču, ali je i kao takav bio poslednje “čudo tehnike” jer su ovakav gradski prevoz pre Beograda uveli samo Njujork, Pariz, London i Berlin.

Prva trasa je bila dugačka 2.300 metara, a konji su “beogradsku varošku železnicu“ vukli od Kalemegdana, preko Ulice Vase Čarapića, do Pozorišnog trga (današnjeg Trga republike), zatim kroz Knez Mihailovu, i preko Terazija ka Slaviji. “Konjski” tramvaj nastavio je da se okreće baš ovde, pa je zbog toga mesto prozvano “Tramvajske štale”.

 

Kako je na ovom mestu uvek bilo mnogo sveta, ubrzo su se tu sjatili i mnogobrojni prestonički trgovci, pa su levo i desno od “Tramvajskih štala” nikli kućerci i tezge na kojima je moglo da se kupi sve – “od igle do lokomotive”.

Drugi svetski rat, zgradi je doneo mnogo zlokobniju funkciju. Upravo tu je, već prvih dana okupacije, formiran nacistički logor za komuniste, Jevreje, Rome i sve “protivnike režima”.

Izgorela istorija

 

Nakon oslobođenja 1944. godine nije prošlo mnogo pre nego što su se Beograđani setili stare namene ovog kraja, pa je ulična prodaja ponovo procvetala i nije bilo prestoničana koji ovde nekada nije kupio nešto po cenama koje su bile i višestruko povoljnije nego u “zvaničnim prodavnicama”.

Vođene ovom idejom, gradske vlasti su 1996. “Depo” pretvorile u prodajni centar iako je objekat formalno sve vreme ostao u vlasništvu GSP-a. Zgrada je renovirana, popravljen je krov i postavljene su nove podne kamene ploče.

Govorilo se i o predlogu da zgrada “Depoa” bude srušena i da na njenom mestu bude izgrađen savremen tržni centar, ali ovo nikada nije realizovano što zbog istorijske vrednosti objekta, što zbog nedostataka sredstava. 

Za prodajno mesto u Depou vladalo je veliko interesovanje, pa u protekloj deceniji tezge u ovom tržnom centru gotovo da nisu menjale zakupce. Na površini od oko 1.000 kvadratnih metara nalazilo se 160 tezgi za prodaju garderobe i kozmetike.

 

Sve se promenilo 23. avgusta 2014. godine nakon stravičnog požara koji je zauvek progutao “Depo”. Na sreću, nije bilo povređenih, ali su ogromnu štetu pretrpeli zakupci tezgi. Od tada, ovo zdanje (ili ono što je ostalo od njega) nema nikakvu namenu.