U rano jutro, u nedelju 6. aprila 1941. godine, u nacističkom bombardovanju Beograda, sravnjeno je sa zemljom jedno od najlepših zdanja tadašnjeg Beograda - Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu i zauvek je uništeno neprocenjivo kulturno blago naše zemlje. Ipak, malo ljudi zna da je plan za evakuaciju ovog objekta postojao, ali da je bio promenjen u poslednji čas!

 

Ne bi bilo prvi put da knjige i vredna dela iz kolekcije Narodne biblioteke Srbije “idu u izbeglištvo”. Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, evakuisan je i spakovan u voz.

Tokom 1914. i 1915. godine, biblioteka je bila bombardovana, a u tom periodu čak je tri puta evakuisana. Tada je uništen deo knjižnog fonda, ali je značajan broj knjiga spasen upravo izmeštanjem širom zemlje.

Kako je nakon Prvog svetskog rata biblioteka ostala bez svojih prostorija 1920. godine odlučeno je da se ona useli u zgradu na Kosančićevom vencu broj 12 u kojoj se prethodno nalazio jedan od poslovnih objekata poznatog industrijalca i filantropa Milana Vape. Velelepno zdanje otvorene je za javnost 1925. godine.

Kobna greška

 

Ostaci spaljene knjige u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine, Foto: Wikipedia

Realnost rata i činjenica da bi Hitlerova Nemačka mogla da uskoro napadne Jugoslaviju postojala je u svesti zvaničnika Beograda i Narodne biblioteke još od 1939. Još se tada prvi put pojavio plan za evakuaciju najvrednijih dragocenosti sa Kosančićevog venca, ali transport nikada nije krenuo.

Lokacija na koju je trebalo smestiti dela iz Narodne biblioteke stalno je menjana, a nakon puča 27. marta konačno je dogovoreno da fond bude izmešten do 10. aprila. Bibliotečki fond je spakovan u 150 sanduka, rukopisi odvojeni u 38 sanduka, a stara periodika u 22 sanduka.

A onda je ponovo došlo do preokreta!

Odnekud, 3. aprila usledila je naredba ministra prosvete Miloša Trifunovića da se odustane od evakuacije ne samo Narodne biblioteke već ustanova kulture uopšte jer vojska ne može da priušti da izdvoji “nijedna kola, nijedan vagon”.

Nakon toga, jedino što su zaposleni u biblioteci mogli da urade, bilo je da dragocenosti sklone u podrum.

Dan kada su gorele knjige

 

Mesto na Kosančićevom vencu gde je bila Narodna biblioteka do uništenja 6. aprila 1941. godine, Foto: Wikipedia/Михаило Грбић

Nakon 6. aprila pokazalo se da podrum nije bio dovoljan da zaštiti kulturno blago Srbije.

Zgrada na Kosančićevom vencu je pogođena “tek” u trećem vazdušnom napadu, oko 15 sati i 30 minuta. Vatra je dugo tinjala, ali kako u haosu koji je nastao niko nije bio tu da je ugasi, jednom kada se rasplamsala, progutala je sve.

Uništen je književni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i srednjovekovne povelje, kartografska i grafička zbirka, turska dokumenta o Srbiji, novine, periodika, celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije…

Kako su izgoreli i katalozi nikada zapravo nije tačno utvrđeno tačno kakvo je sve blago nestalo tog 6. aprila 1941. godine. Pouzdano se zna samo da sa zgarišta nije izvučena nijedna cela knjiga, a spasene su samo one koje u tom trenutku koje, iz najrazličitijih razloga, nisu bile u zgradi. 

Stariji žitelji Kosančićevog venca još i danas će vam ispričati da je požar na broju 12 trajao danima. Ironično, poslednje su stradale najvrednije knjige… upravo one sklonjene u podrum u kome nikada nisu dočekale evakuaciju.

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!