U SAD-u početkom 19. veka živela je žena serijski ubica. I dan danas istoričari ne mogu za neke njene zločine da tvrde da su se desili, ali i ono što je o njoj ostalo dokumentovano dovoljno je jezivo!

 

Lavinija Fišer je bila poznata po svojoj lepoti. Opisuju je kao crnokosu sa krupnim plavim očima. Rođena je 1793. a umrla 1820. godine. Poreklo joj je nepoznato, ali je zato ostala zapamćena kao prva žena serijski ubica u Sjedinjenim Američkih Državama.

Bila je udata za Džona Fišera i ironično, par je osuđen na smrt vešanjem zbog organizovanih pljački putnika, a ne zbog ubistava koje su počinili. 

Za ovu ženu se veruje da je žrtve ubijala tako što bi im lomila lobanje butinama dok su oni bili u omamljenom stanju. Međutim, današnja istorija je pokazala da je većina takvih priča koje se vezuju za Laviniju i Džona Fišera više legenda nego istina. Stoga, da vidimo šta kaže istorija.

Preplitanje legende i istine

Ono što se na osnovu sačuvane arhivske građe može potvrditi za ovaj bračni par je činjenica da su zaista imali veliku, lepu kuću pored puta u Čarlstonu u Severnoj Karolini u SAD-u. U blizini kuće je bila i gostionica koju je ovaj smrtonosni bračni par vodio.

Žrtve su birali među gostima koji su navraćali u njihovu krčmu, i to su uglavnom bili muškarci koji su putovali sami. Uspevali su uglavnom da ih namame u svoj dom da bi ih ubili na spavanju u gostinskoj sobi.

Sve je počinjalo tako što bi ih Lavinijia i Džon pozvali na večeru, posle koje bi usledio čaj. U čaj bi sipali otrov ili nekakav opijat i ubili žrtvu na spavanju uzeli sve što ona ima, izatim bi se otarasili tela.

Još uvek se u okolini Čarlstona prepričava da bi posle dugotrajnog razgovora i ispitivanja i flertovanja, Lavinija nagovarala žrtve da popiju čaj i odu u gostinjsku sobu na spavanje.

Po jednoj verziji, pošto nesrećni muškarac utonu u san, nožem bi ga ubadao Lavinijin muž dok se ne uveri da je putnik mrtav, dok bi po drugoj verziji Lavinija čekala da žrtva upadne u dubok san, pre nego što bi povukla polugu koja je podupirala krevet i ubacila žrtvu u jamu. Postoje i glasine da su sa žrtvama završavali tako što je u jami bilo pregršt šiljaka koji su im oduzimali život.

Jedne lokalne novine su svojevremno pisale da je jedan od bandita koji je harao ovom oblašću – Dejvid Ros bio napadnut od strane dvojice ljudi, koji su ga odvukli u kuću. U borbi, jedan bandit je hteo da mu smrska lobanju oknom od prozora, ali on je uspeo da mu svuče masku shvativši da je to žena. 

Nedugo posle ovog incidenta, bračni par je namamio u svoju kuću putnika po imenu Džon Piples. Njemu je preveliko Lavinijino ispitivanje i interesovanje za njegova putovanje i planove postalo sumnjivo pa je krišom prosuo čaj i otišao da spava. Usred noći probudili su ga zvuci i shvatio je da je u klopci. Uspeo da umakne zločincima i da ih prijavi vlastima.

Mračan kraj

O Laviniji i Džonu najviše se zna na osnovu dokumentacije koja je ostala sa njihovog suđenja. Ono što se pouzdano zna je to da je prošlo punih godinu dana od njihovog hapšenja 1891. pa do izvršenja kazne tj. pogubljenja.

Sve njihove molbe porota je odbacila, i osudila ih za oružanu pljačku na putu, za šta je trebala da se izvrši kazna pogubljenja vešanjem. Bračni par je podneo žalbu na ovu presudu i dobio dodatnih 9 meseci života, ali ova molba je odbačena i kazna je izvršena 4. februara 1820. godine.

Pre pogubljenja bračni par je čak pokušao da pobegne iz zatvora, ali uže preko koga su bežali se prekinulo i Lavinija je ostala u ćeliji.

Po pogubljenju koje je gledalo više hiljada ljudi, Lavinija je sahranjena pored Starog zatvora u Čarlstonu na Poters Fildu.

U mnogo novije vreme izašla je i pesma o ovoj strašnoj ženi: