Čiune Sugihara, japanac pravoslavne veroispovesti, radio je kao vicekonzul u japanskom konzulatu u Kaunasu 1939. godine kada su Jevreji izbegli iz Poljske pobegli u Litvaniju u nastojanju da se sklone što dalje od pretnje nacističke Nemačke.
On je smislio plan da im pomogne, potpisujući vize koje bi im omogućile da putuju kroz Sovjetski Savez do Japana i konačno nađu utočište u holandskoj koloniji Kurasao u Karipskom moru.
Međutim, taj njegov zahtev je odbijen tri puta u Ministarstvu spoljnih poslova u Tokiju.
Vicekonzul je ipak, suprotno stavu svoje zemlje, rukom ispisao najmanje 4.500 viza za samo šest nedelja. Supruga mu je svake noći masirala ruku kako bi mogao da spava i piše nove vize.
Sugihara se u septembru s ostalim zaposlenima ukrcao u voz da se vrati u Japan. U vozu je navodno nastavio da potpisuje vize i bacao ih Jevrejima dok su čekali na železničkoj stanici.
Godine 1941. nacistička Nemačka je okupirala Litvaniju i u toj zemlji je ubijeno više od 120.000 Jevreja, čak 95 odsto ukupnog broja jevrejskog življa.
Sugihara je služio u više različitih zemalja pre nego što je pozvan da se 1946. godine vrati u Japan. Tamo je potom zatraženo da podnese ostavku jer se suprotstavljao politici vlade.
Godine 1960. jedan Jevrejin iz Izraela koji se spasao zahvaljujući vizi japanskog vicekonzula uspeo je da mu uđe u trag i objavi priču u njemu.
Memorijalni centar holokausta Jad Vašem u Jerusalimu je Sugiharu 1984. godine proglasio pravednikom među narodima što je titula koja se daje nejevrejima koji su spasili Jevreje iako su se zbog toga našli u smrtnoj opasnosti.
“Bilo je to humanitarno pitanje. Nisam mario tada da li će me otpustiti. Da je neko drugi bio u toj poziciji verujem da bi sigurno učinio isto”, rekao je Sugihara, koga izraelski mediji zovu i japanski Šindler, u jednom intervjuu u Moskvi 1977. godine.
Iako je u Izraelu bio svetski poznat, većina u Japanu nije znala ništa o Sugiharinom podvigu. Tek nakon njegove smrti 1986. kada se na njegovoj sahrani pojavila brojna delegacija iz Izraela uključujući i ambasadora te zemlje u Japanu, njegovi sunarodnici postali su svesni Sugiharine slave.
Danas mu se redovno odaje pošta, a njegov život je dokumentovan u muzeju rodnog grada.
