Jedan od najvoljenijih i najčuvenijih glumaca sa Balkana, Dragoslav - Dragan - Gaga Nikolić preminuo je na današnji dan pre dve godine.
Po krštenom imenu znali su ga samo najbliži, a Dragoslava Nikolića cela Jugoslavija zvala je jednostavno – Gaga. Bio je to momak sa Crvenog Krsta, predstavnik onog Beograda kog se mnogi sa setom prisećaju. Obožavaoci ga pamte kao “šmekera sa karakterom gospodina”, nekoga ko je bio u stanju da nas zasmeje, rasplače i razneži – i to istovremeno.
Pamte se broje njegove uloge, priznanja, pa i humanitarna dela o kojima nije rado govorio ali su, kao i sve što je dobro, našla način da se za njih pročuje i da se rodi još jedan razlog da svi naprosto obožavamo našeg Gagu.
SMRT KOJA JE PROMENILA VELIKOG GAGU: Nakon nje, Dragan Nikolić više NIKADA NIJE SLAVIO ROĐENDAN!
Vaculića, Prleta, Flojda, pevača iz autobusa firme “Krstić i sin”, Stoleta Haringu, Popaja, Karuza, Janka, Pavla Isakovića, Labuda, Hadži Zamfira, kao i lik Žila Rimea iz “Montevidea” pamtićemo po Nikolićevim vrsnim interpretacijama. Ipak, mnogi će ga se sećati po prvoj glavnoj ulozi u jugoslovenskom filmu “Kad budem mrtav i beo”.
Gaga Nikolić igrao je Janka Bugarskog, odnosno Džimija Barku, u ostvarenju Živojina Pavlovića. Baš ta uloga, tvrdio je Gaga, uticala je na njegov život svom snagom.
Ja imam poverenja u mene. Ja meni verujem. Ali, nije uvek tako bilo. Sećam se, prvu ulogu dobio sam od Žike Pavlovića. Igrao sam momka, pevača, bez sluha. Toliko sam se saživeo sa ulogom da ni danas nemam sluha. Stalno pokušavam da zapevam kao pre tog filma. Ne ide – krivio je Nikolić Džimija Barku za svoje nemanje sluha, u intervjuu za “Dugu”, 1975. godine.
