Atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki su bile prve i do sada jedine, takve bombe koje su korištene u ratu. Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u napadima, a da je dva puta više umrlo od direktnih posledica - radijacije, gladi, opekotina... A sve je počelo u ranim jutarnjim časovima pre tačno 71 godinu.

 

Na današnji dan 1945. godine američki teški bombarder tipa ‘Boing B-29 Supertvrđava’ (Superfortress) izbacio je na japanski grad Hirošimu prvu nuklearnu bombu ikada upotrebljenu u ratu. 

Kako su izabrani baš Hirošima i Nagasaki?

Napadima su prethodile intenzivne diskusije o izboru ciljeva napada. Osnovni preduslov je bio da ciljevi moraju imati vojnu važnost.

Jedan od predloga, stari japanski carski grad Kjoto je otpao. Umesto toga, izabrani su gradovi Hirošima i Kokura. Od svih 66 većih gradova u Japanu, 59 ih je bilo već dosta razrušeno u ranijim napadima, a ova dva grada su do tada bila uglavnom pošteđena od većih razaranja.

Zbog velike oblačnosti nad Kokurom na dan napada, avioni su nastavili prema Nagasakiju pa je bomba bačena na taj grad, iako je oblačnost bila još veća. Alternativa je bila da se napad odgodi.

Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je 217.137. Hirošima je tada imala 255.000 stanovnika.

U 7.00 časova po lokalnom vremenu japanski radari su otkrili tri aviona i pokrenuli uzbunu, ali su je onda prekinuli jer su mislili da avion leti visoko budući da je reč o izviđačkoj letelici.

Bomba bačena na Hirošimu imala je kodno ime „Little Boy” (“Mali dečak”) i imala je snagu od oko 16 kilotona, što je ekvivalentno eksploziji od 16 miliona kilograma klasičnog TNT eksploziva. Na tlo je pala u 8:15 prouzrokovavši do tada nezamisliva razaranja.

Japanci nakon eksplozije nisu shvatili što se zapravo dogodilo. Radio-stanice su primetile da se Hirošima potpuno isključila iz etra.

Glavni japanska komanda nije mogla ni da nasluti šta je tome uzrok. Stoga su poslali jednog komandanta u avionu da izvidi što se dogodilo. Ovaj je poletio i već na udaljenosti od 160 kilometara ugledao ogroman oblak na mestu gde je pre stajala Hirošima.

Nijedan američki predsednik nikad nije posetio ni Herošimu ni Nagasaki. Posle atomskog napada, Japan je kapitulirao 15. avgusta 1945. godine što je omogućilo da se Drugi svetski rat konačno završi.

U godinama koje su sledile hiljade ljudi je umrlo od posledica radijacije. U avgustu 2014. godine objavljena je lista sa više od 450.000 imena ljudi koji su poginuli u tragediji: 292.325 u Hirošimi, 165.409 u Nagasakiju.