U najpoznatijem brodolomu na svetu stradalo je mnogo ljudi. Tela poginulih vratila su se voljenima, kako bi bili sahranjeni... Ipak, nisu se vratili svi. Leševi putnika treće klase bačeni su natrag u more.
Nakon potonuća Titanika, posada broda Mekej-Beneta imala je zadatak da sakupi tela onih koji nisu imali tu sreću da prežive brodolom. Zbog velike količine posla radili su nešto nezamislivo… Tela putnika treće klase bacali su nazad u more.
Situacija ih je na to primorala. Nije bilo dovoljno prostora, nije bilo materijala za održavanje beživotnih tela… morali su da odluče čija tela treba da se nose nazad u Halifaks kako bi se sahranili. Vratilo se otprilike 190 leševa.
Sada je otkrivena zbirka od više od 180 telegrama koja je otkrila istinu o ovom okrutnom postupku. U njima je zapisano da su tela putnika prve i druge klase ukrcavana na brod, balzamovana i vraćana voljenima, a da su siromašniji (kao i članovi posade) bacani nazad u Atlantik. Od 334 pronađena tela u more je vraćeno njih 116.
Po naređenju kapetana Frederika Larndera leševi su klasifikovani po odeći i ličnim predmetima.
Stručnjaci koji decenijama izučavaju najpoznatiju brodsku nesreću apeluju na javnost da ne gaji negativan stav prema odluci kapetana Larndera.
– Očigledno je smatrao da je to najbolji mogući način da savlada situaciju u kojoj su se našli – kaže Čarls Has, istoričar.
Endru Oldridž, specijalista za aukcije vezane za Titanik, smatra da moramo da shvatimo da je takva odluka odraz društvene strukture iz 1912. godine kada su bogati bili važniji od siromašnih, bili oni živi ili mrtvi.
