Decenijama naučnici maštaju o tome da mogu da pretvore svetlost u materiju. Međutim sada, zahvaljujući timu stručnjaka sa Imperijalnog koledža u Londonu ovo više nije san.
Sudeći po originalnoj teoriji koju su osmislili Gregori Brajt i Džon Arčibald Viler 1934. godine, teoretski je moguće pretvoriti svetlost u materiju sudaranjem dva foton izuzetno jake energije – čestice svetlosti bez mase, kako bismo ih transformisali u elektron i pozitron – čestice sa masom.
I iako se smatralo da je ovu teoriju nemoguće fizički dokazati, nova studija objavljena u žurnalu „Nature Photonics” po prvi put pokazuje kako bi njihova teorija mogla da bude dokazana u praksi.
– Ono što nas je najviše iznenadilo bilo je otkriće načina da stvorimo materiju, direktno od svetlosti uz pomoć tehnologije koju danas imamo u Velikoj Britaniji. S obzirom da smo mi teoretičari, trenutno pričamo sa drugima koji nape ideje mogu da iskoriste i započnu ovaj ključni eksperiment – izjavio je Stiv Rouz sa Imperijalnog koledža.
Sudeći po naučnicima, novi eksperiment bi ponovio proces koji se desio u prvih 100 sekundi stvaranja univerzuma i može se videti u gama eksplozijama, najvećim eksplozijama u univerzumu koje i dalje predstavljaju jednu od velikih misterija fizike, , piše „Businessinsider”, a prenosi B92.
Eksperiment u kolajderu koji predlažu naučnici uključuje dva ključna koraka. Prvi, naučnici bi trebalo da koriste izuzetno moćan laser kako bi ubrzali elektrone do brzien nešto manje od brzine svetlosti.
Oni bi onda ispalili te elektrone u zlatnu ploču kako bi stvorili zrak fotona, koji bi imali milijardu puta više energije od vidljivog svetla, gađajući komoru za ozračivanje. Dok bi elektroni stigli do zlata, oni bi bili odvojeni od fotona uz pomoć magnetnog polja.
– Iako je ova teorija konceptualno prosta, vrlo je teško potvrditi je eksperimentom. Bili smo u stanju da razvijemo ideju za kolajder prilično brzo, ali eksperimentalni dizajn koji predlažemo takođe bi mogao da bude stvoren relativno lako i to korišćenjem postojeće tehnologije – izjavio je Oliver Pajk, vođa studije.
