Sigurno se sećate ove nabrajalice. Postoji u nebrojano mnogo varijacija i dok većina smatra da je reč o običnom dečijem "trabunjanju" ima i onih koji misle da u pesmici ima nečeg daleko ozbiljnijeg i drevnijeg.
Igrajući školicu, žmurke ili se jednostavno zabavljajući pesmicama, deca na ovim prostorima ranijih godina (a ponegde i danas) često su izgovarala nabrajalicu koja je u najvećem broju slučajeva glasila: “En Ten Tini Sava Raka Tika Taka Bija Baja Bum”.
I dok najveći deo ljudi danas smatra da je reč o običnom dečijem “trabunjanju” ima i onih koji misle da u pesmici ima nečeg daleko ozbiljnijeg i drevnijeg.
Naime, prema teoriji koji zastupa jedan broj naših istraživača, u ovoj dečijoj pesmici sačuvane su reči iz sanskrita, drevnog jezika Indije, koji je imao dosta sličnosti i sa prasrpskim.
Po toj teoriji, pesma na sanskritu glasila je: “An Tan Dini Sava Raga Dina Daka Bhiya Bhaya Bbum”, i u slobodnom prevodu glasila: “Jedinoga Sjaj Sviće Družina Peva Svitanje Zore Daruje Strah Nevoljom Jeknu”.
Verzija nabrajalice je bilo mnogo i uglavnom su zavisile od kraja odakle deca koja pevaju potiču, ali osnovni oblik, kao i ritmičnost, uvek su isti. Što se sanskrita tiče, reč je o pesmici koja slavi sjaj jednoga Boga i novog dana – jutra koje sviće.
