Dinastija Obrenović dala je srpskom narodu pet vladara – kneževe Miloša, Milana i Mihaila, i kraljeve Milana i Aleksandra.

Ipak, što zbog činjenice da je vladao samo 26 dana i kao srpski knez nije potpisao nijedan dokument, što zbog toga što ga je “zasenio” rođak istog imena, knez Milan Obrenović u Srbiji je danas uglavnom nepoznat.

Jedno je sigurno – reč je o srpskom vladaru neizmerno tragične sudbine.

Bolest koju niko nije mogao da izleči

Knez Milan
Wikipedia

Knez Milan Obrenović II bio je sin kneza Miloša i stariji brat kneza Mihaila. Bio je šesto dete kneza Miloša i kneginje Ljubice i prvi sin koji je preživeo detinjstvo. Nakon što je Miloš od Turaka uspeo da dobije nasledno pravo, Milan je kao njegov najstariji sin postao prestolonaslednik.

Milan je još od rođenja bio jako bolešljiv. Rano detinjstvo je proveo u Kragujevcu, a porodica se posle preselila u Požerevac. U Milanovom životu, dve najvažnije osobe koje je neizmerno voleo i sa kojima je provodio najviše vremena, bile su njegova majka, kneginja Ljubica, i četiri godine mlađi brat Mihailo.

Godine 1826. Milan i Mihailo tj. Miljac i Manjo, kako su ih od milošte zvali, bili su nerazdvojan tandem i krenuli su u tek ustrojenu Dvorsku školu gde je bilo predviđeno da steknu najbolje moguće osnovno obrazovanje. Međutim, Milanova bolest postajala je sve vidljivija – bled, ćutljiv i slabe građe, sve češće je imao napade kašlja, pa ga je brižna majka povukla iz škole i o njegovom obrazovanju počela da se sama brine što je bolje mogla.

Iz Beograda, Zemuna i Temišvara, na dvor Obrenovića u Požerevcu došli su najbolji lekari, ali je dijagnoza svih bila ista – tuberkuloza.

Vladar sa najkraćom vladavinom u istoriji Srbije

Za mladog prestolonaslednika se malo toga moglo učiniti. Bez obzira na to što je otac u njega polagao velike nade, Milan je uskoro većinu vremena provodio u krevetu, pored majke koja ga je stalno lečila.

Nakon proglašenja tzv. Turskog ustava i umanjenja vladarskih ovlašćenja, knez Miloš je rešio da se odrekne prestola u korist sina Milana. Bilo je to 13. juna 1839. godine kada je Milanova bolest bila već poodmakla.

Knez Miloš je nakon toga napustio zemlju i sa sobom poveo Milanovog voljenog brata Mihaila. Nerazdvojan dvojac iz detinjstva nakon toga se više nikada nije video.

Vest o tome da je sada on knez Srbije Milan je primio u postelji. Pričalo se da nije ni bio svestan da je postao vladar, a da je za oca mislio da je na nekakvom putovanju. Kako nije mogao da vlada samostalno određeno je namesništvo u kome su se nalazili Avram Petronijević, Jevrem Obrenović i Toma Vučić Perišić.

Milan kao vladar Srbije nije imao priliku da potpiše nijedan akt i u istoriju Srba ušao je sa nezavidnom titulom, kao vladar sa najkraćom vladavinom. Umro je 8. jula 1839. godine u 25. danu svog kneževanja, u naručju majke, koja ga je negovala do poslednjeg trenutka. Bilo mu je samo 20. godina. 

Knez Milan
Wikipedia/Narodni Muzej

Ironično, berat kojim su turske vlasti potvrdile Milana Obrenovića za kneza Srbije, u zemlju je stigao tek nekoliko dana kasnije. Na prestolu ga je nasledio njegov voljeni brat Mihailo.

Knez Milan Obrenović prvo je bio sahranjen je u porti stare crkve Svetog Marka u Beogradu. Njegovi ostaci preneti su i u novu crkvu gde se i danas nalaze. Danas, Donji Milanovac nosi ime po njemu.