Mislite da je baš dobro biti vredan i raditi uvek i po svaku cenu? Ovaj slučaj iz srpske istorije će vas u tome demantovati. Naime, pravilo radnog dana možda važi tokom svih drugih doba u godini, ali NE I DANAS... ili je tako bar bilo u Srbiji početkom 19. veka.

 

Malo kog sveca Srbi toliko poštuju i vole koliko je to slučaj sa Svetim Savom. Stručnjaci smatraju da je za to najviše “kriva” Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predanja o životu i radu ovog sveca jer, kada se piše o životu Svetog Sava, zapravo se piše o počecima srpske prosvete u Srednjem veku.

 

Više o narodnim običajima i verovanjima za Savindan možete pročitati KLIKOM OVDE!

Proslavljanje uspomene i praznika Svetog Save počelo je zvanično u tursko vreme. Tada je ovo već postao narodni običaj i to prvo u krajevima u kojima je bilo bitno napraviti više kulturnu nego političku razliku između Srba i Turaka.

U okvire države proslavljanje života i dela Svetog Save uveo je knez Miloš Obrenović 5. februara 1827. godine. On je naredbom dan Svetog Save proglasio neradnim, a one koji ne bi došli u crkvu ili bi pokušali da otvore dućane na taj dan kažnjavao je da “ne samo globu crkvi plate, no i apsom i telesnom kaznom kaštigovani budu”.

Namesništvo kneza Mihaila Obrenovića otišlo je korak dalje i 2. januara 1840. godine Svetog Savu proglasilo školskim zaštitnikom. Tada su prvi put u školama uvedene proslave i svečane akademije koje su ostale nezaobilazan deo ovog praznika sve do današnjih dana.