Naučnici su objavili nalaze teleskopa Hubble koji su otkrili 'manjak' od čak 80 odsto svetlosti iz svemira.
– To je kao da se nalazite u jako osvetljenoj prostoriji, ali kada se osvrnete oko sebe, primećujete samo sijalice od 40 vati – kaže Džuna Kolimejer, vođa studije koja je objavljena u „The Astrophysical Journal Letters”.
Istraživački tim koji čine i Bendžamin Openhajmer i Čarls Danfort iz Centra za astrofiziku i astronomiju Univerziteta u Kaliforniji, analizirali su tragove vodonika koji se nalaze u praznim prostorima između galaksija.
Kada su atomi vodonika izloženi visoko energetskoj ultraljubičastoj svetlosti, oni se transformišu od nautralnih atoma u naelektrisane jone, piše „Dejli mejl”, a prenosi B92.
Astronomi su bili iznenađeni kad su otkrili da postoji mnogo više jona vodonika, nego što je moguće objasniti na osnovu postojećih merenja ultraljubičaste svetlosti u svemiru, koja potiče uglavnom od kvazara.
Razlika je neverovatnih 400 procenata!
Zanimljivo je da se ona javlja samo u obližnjem, relativno dobro proučenom kosmosu.
– U simulacijama se sve lepo uklapa, kada je reč o ranom svemiru, a ako pretpostavimo da svetlosti ima više nego što opažamo, slažu se i lokalni podaci – kaže Openhajmer.
– Moguće je da simulacije ne odgovaraju stvarnosti, što bi samo po sebi bilo iznenađenje, jer intergalaktički vodonik predstavlja komponentu svemira koju najbolje poznajemo – objašnjava naučnik.
Tip svetlosti koja ima dovoljno energije da pretvori neutralni vodonik u jone, naziva se „jonizujućim fotonima” i potiče iz samo dva poznata izvora u svemiru: kvazara i najvrelijih mladih zvezda.
Posmatranja svemira ukazuju da jonizujući fotoni mladih zvezda gotovo uvek bivaju apsorbovani od strane gasa u njihovoj galaksiji, pa nikad ne stignu da utiču na intergalaktički vodonik.
Broj poznatih kvazara je daleko niži od količine koja je potrebna za proizvodnju svetlosti koja je mogla da stvori tako veliku količinu jona vodonika.
– Ako prebrojimo sve poznate izvore jonizujućih fotona, ima ih pet puta manje nego što bismo očekivali – kaže Openhajmer.
– Odakle potiču joni vodonika? Najfascinantnija mogućnost je da je reč o nekom egzotičnom izvoru – dodaje on.
Na primer, misteriozna tamna materija koja drži galaksije na okupu, a nikad nije opažena direktno, možda stoji i iza ove pojave.
