Naučnici sa Univerziteta u Sen Endrusu možda su rešili jednu od večitih enigmi - izveli su eksperiment koji je pokazao da kada imamo osećaj poznat kao deža vi, naš mozak zapravo proverava da li su njegova sećanja tačna.

 

Vođa tima Akira O’Konor je pomoću magnetne rezonance pratio rad mozga kod 21 volontera, koji su tokom snimanja podvrgnuti proceduri koja izaziva isto osećanje kao deža vi, što je dovelo do zanimljivih rezultata.

– Ovaj osećaj prozivode delovi mozga zaduženi za proveru postojećih sećanja, a ne oni za ‘lažna sećanja’. To je u skladu sa našom teorijom da je ovo iskustvo svesno registrovanje ispravljanja određenih diskrepanci u našem sećanju – kaže O’Konor.

Ovo objašnjava i zašto je ovaj fenomen ređi kako starimo, uprkos tome što tada raste broj problema sa memorijom.

– Ako nije u pitanju greška, već prevencija greške, onda sve ima mnogo više smisla – kažu naučnici.

Ako je deža vi ispravljanje grešaka u našem sećanju, onda naučnici tvrde da nedoživljavanje deža vija može biti znak lošeg pamćenja.

S druge strane, može biti i znak da ljudi koje ne doživljavaju deža vi imaju bolje pamćenje, jer u sistemu nema potrebe za prevencijom od grešaka.

Deža vi (deja vu) na francuskom znači “već viđeno“ i označava osećaj da smo već doživeli neku situaciju. Prema istraživanjima, mladi najčešće doživljavaju ovaj fenomen.

Kako bi izazvali slično osećanje deža viju u ovom eksperimentu, naučnici su koristili isprobanu metodu u kojima ispitanici dobijaju niz povezanih pojmova (npr. jastuk, krevet, noć), ali ne i pojam koji ih povezuje (spavanje).

Ispitanici zatim odrično odgovaraju na pitanje da li su čuli reč na slovo “s”, ali kasnije dobiju i pitanje da li su čuli reč “spavanje”. Iako znaju da je to nemoguće, oni imaju “lažno sećanje” o tom pojmu.