Francuzi su njihov izum koristili 185 godina i u tom periodu više hiljada ljudi bukvalno je ostalo - bez glave.
U Francuskom kraljevstvu postojaše jedan hirur po imenu Antoan Luj. On je o hirurgiji učio od svog oca koji je radio u vojnoj bolnici. Mladi Antoan kasnije je postao i profesor fiziologije, a ovu je nauku predavao čak četrdeset godina. U međuvremenu je postao i član francuske Kraljevske medicinske akademije, ali je u svetskoj istoriji najpoznatiji po “luizeti” – prototipu nečega što će uz svesrdnu podršku drugog lekara postati jedna od najubilačkijih sprava ikada.
Znaćete o kojoj se napravi radi čim vam otkrijemo ime drugog lekara.
Naime, reč je o Žozefu Injasu Gijotenu, koji je rođen 28. maja 1738. godine. Devetoro od četrnaestoro dece uglednog advokata iz Senta, Žozef je najpre sedam godina studirao teologiju sa jezuitima u Bordou. Iako je bio dobar student, izašao je iz reda i prešao u Rems, pa na Sorbonu u Parizu – na studije medicine. Stekao je doktorsku diplomu 1779. godine. Predavao je na pariskom univerzitetu čak tri predmeta – anatomiju, fiziologiju i patologiju.
Tada, za vreme Kraljevine Francuske, glavno zakonodavno telo bila je Skupština staleža, u kojoj je svaki od tri društvena sloja (sveštenstvo, plemstvo i treći stalež) imao prava na po jedan glas. Samim tim, predlozi trećeg staleža uglavnom su bivali odbijani nadglasavanjem druga dva staleža. Decembra 1788. godine Gijoten je napisao pamflet “Peticija građana Pariza” i zato je pozvan u francuski parlament, kako bi javno iskazao svoje mišljenje. U maju naredne godine postao je jedan od desetorice pariskih deputata u Skupštini, da bi kasnije postao i sekretar.
Gijoten je svoje članstvo u ovom zakonodavnom telu većinski posvetio reformi zdravstva. Međutim, kada se 10. oktobra 1789. godine debatovalo o smrtnoj kazni, Gijoten je izjavio da “kriminal treba obezglaviti” i da bi to trebalo da se uradi jednostavnim mehanizmom koji “seče glave bezbolno”.
Sada, pomoću ove moje mašine, odseći ću vam glavu u tren oka, tako da ni ne osetite – rekao je on tada predstavivši Luizetu, prototip koji je napravio njegov kolega Antoan Luj.
Ova izjava brzo je postala šala, čak su se pevale i duhovite pesmice o Gijotenu i opakoj mašini koja je po njemu dobila naziv – giljotina. Međutim, iako ga svi pamte kao čoveka koji je ovo obezglavljivanja predložio kao sredstvo humanijeg izvršenja smrtne kazne, slabije je poznato da je Gijoten istovremeno podneo još jedan predlog. Naime, ovaj lekar je tražio da se zabrani javno izvršenje kazne jer je smatrao da porodicama i deci nije mesto na takvim dešavanjima.
Prvo javno pogubljenje izvršeno je 17. aprila 1792. godine. Žrtva je bio Nikolas Žak Peletje, neprijatelj revolucije. Kada je francuska revolucija bila na svom vrhuncu, za samo četiri meseca pod giljotinom je stradalo preko 4.000 ljudi. Obezglavljene su mnoge slavne ličnosti, poput Marije Antoanete, Antoana Lavoazje i Maksimilijana Robespjera, ali tako je ubijen i sam francuski kralj Luj Šesnaesti koji je smaknut kao građanin Luj Kapet.
Poslednji osuđenik na smrt giljotinom bio je Hamid Đandubi – 10. septembra 1977. godine, a četiri godine kasnije giljotina je izbačena iz upotrebe jer je Francuska ukinula smrtnu kaznu. Tokom tih 185 godina obezglavljivanja vodilo se bezbroj polemika o humanosti i delotvornosti giljotine. Naime, mnogi su verovali da glava, iako odvojena od tela, živi još neko vreme, pa tako žrtva pati i trpi mnogo više nego što je potrebno.
