Malo je pesama koje su tako duboko i istinito u stihovima opisali sve nedaće i patnju srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata. Osim legendarne "Tamo daleko", to je svakako još i "Kreće se lađa francuska". Međutim, iako sigurno znate reči ove "tugovanke" malo ljudi zna da mi zapravo koristimo prerađenu, skraćenu verziju dok je original još tužniji i potresniji.

 

Solunski front 1917. godine… Opština Mikra, logor neraspoređenih oficira. U jednom od šatora pešadijski pukovnik Branislav Milosavljević “lak na peru” piše pesmu.

Mesecima već gleda kako njegovi ratni drugovi – saborci i sapatnici odlaze dalje, u Bizertu, na daleki afrički kontinent kako bi tamo zalečili svoje rane i vratili se u borbe. Međutim, put preko mora je dug i prepun opasnosti, a nemačke podmornice vrebaju u dubokim vodama. Mnogi zbog njih nikada nisu ni stigli na odredište. Upravo njima pukovnik Milosavljević piše…

TAJNA ULICE ADMIRALA GEPRATA: Možda nije “gepard”, ali se LAVOVSKI BORIO ZA SRPSKI NAROD

I tako nastaje pesma “Izgnanici”, prvi put objavljena u zbirci “Mač i lira” 1922. godine.

 

Foto: Wikipedia

Mi danas, međutim, ovu pesmu znamo pod drugim imenom i u znatno skraćenijoj verziji – “Kreće se lađa francuska”:

Pukovnik Milosavljević je preživeo rat i objavio svoju zbirku pesama. Već u izdanji iz 1930. (odakle je gornja strana) napominje se da se “ova pesma, danas svima poznata, peva se sa izmenjenim tekstom”. Drugu verziju je posle rata objavio i Nikolas Balon, pariski muzičar, koji je i komponovao rondo na ovu temu. Ova verzija pesme nalazi se i na francuskoj gramofonskoj ploči “Veliki rat”, a peva je Živan Vasić.