Krajem 1914. godine Srbija se suočila sa jednim mnogo opasnijim neprijateljem od Austrougara - epidemijom pegavog tifusa. Centar zaraze bilo je Valjevo, "grad mrtvih" gde je u najtežoj fazi dnevno umiralo od 50 do 100 bolesnika. Zemlji izmorenoj ratovima, osiromašenoj i samoj bila je potrebna pomoć i svet je reagovao!

Broj umrlih od pegavog tifusa u Srbiji krajem 1914. i početkom 1915. nikada nije tačno utvrđen. Neke procene govore da je za nepunih šest meseci bolest ubila više od  od 150.000 ljudi – znatno više nego u svim prethodnim bitkama i ofanzivama Austrougarske vojske.

Centar epidemije bilo je Valjevo, grad u kome su se na ulicama mešale stotine hiljada izbeglica, zarobljenika, vojnika, ranjenih, bolesnih i zdravih stvarajući tako neverovatno pogodno tlo za širenje zaraze.

Država mrtvih

Tifus
Wikipedia

Jednom kada je epidemija izbila izgledalo je kao da joj se nije moguće odupreti tim pre što se o prirodi pegavog tifusa veoma malo znalo u svetskoj stručnoj javnosti, a među srpskim lekarima još manje. Nije bilo vakcina, lekova ni prevencije. Svi su bili podložni i svako je mogao da se zarazi!

To su na sopstvenoj koži prvo otrkili lekari. O hiljadama zaraženih u valjevskoj bolnici brinulo je svega 26 doktora. Od njih epidemiju je preživelo petoro.

NAŠEM JE NARODU POKLONILA SRCE: Lepa doktorka umrla lečeći SRBE OD TIFUSA

Srbija je bila na umoru i vlast nije imala izbora nego da traži pomoć. Početkom 1915. vlada je uputila poziv svetskoj javnosti i ubrzo su u Srbiju stigle medicinske ekipe, lekari i bolničari dobrovoljci iz Škotske, Rusije, SAD, Francuske…

Iz Engleske je sa svojim timom stigao Vilijam Hanter, lekar konsultant britanske Istočne komande u Prvom svetskom ratu i pukovnik čije će ime zauvek ostati poznato kao ime čoveka koji je uspeo da zaustavi strašnu epidemiju tifusa u Srbiji.

Borba za opstanak

– U nametnuti rat 1914. srpska zdravstvena služba krenula je s oko svih 450 raspoloživih lekara u zemlji – napisao je Vilijam Hanter u studiji o epidemiji pegavog tifusa u Srbiji godinama kasnije.

Hanter je odmah shvatio suštinu bolesti – tifus se lako prenosio, opasno brzo širio i još brže ubijao. Srpski lekari, iako su davali živote da spreče opaku bolest, jednostavno nisu imali ni sredstava ni znanja da joj stanu na put.

Zato je krenuo sa radom i uskoro osmislio jedan potpuno novi izum – Hanterovo ili srpsko bure, improviziranu napravu za sterilizaciju, dezinfekciju i dezinsekciju.

Plan “srpskog bureta”, Foto: Wikipedia/Ziva73

Zagrevanjem vode na 100 stepeni Celzijusa, vrela vodena para strujala je kroz odeću koja je bila složena u buretu. Uređaj je imao ognjište gde se ložila vatra, kazan odakle je isparava vrela vodena para i komoru gde su visila odela koja treba da se očiste.

Uništavanje vaški i njihovih jaja u buretu bilo je potpuno i na taj način se vršila masovna dezinfekcija i dezinsekcija jer su tifus širile upravo vaši. Ovaj izum i danas je eksponat u Valjevskoj bolnici.

TIHI SVEDOK NAŠEG STRADANJA: Holanđanin koji je spasao Srbe, a koga je SRBIJA ZABORAVILA

“Srpsko bure” se lako pravilo i zadalo je snažan udarac zarazi. Jednom kada je počelo da se masovno primenjuje broj novoobolelih se drastično smanjio, a epidemija je uskoro prestala.

Ali Hanter je išao i dalje. Predložio je privremeno obustavljanje celokupnog železničkog saobraćaja i osnivanje karantinskih i dezinfekcionih stanica na železnici. Sagrađena je stanica za dezinfekciju u Mladenovcu, a napravljen je i poseban voz za dezinfekciju i vakcinaciju.

Voz je išao sa severa na jug Srbije, zaustavljao se i onda su tu dovođeni vojnici za vakcinaciju protiv kolere i kompletnu dezinfekciju tela i odeće.

“Srpsko bure” na terenu, Foto: Wikipedia/Ziva73

Heroj kome danas ne znamo ni lik

Sve ove mere, ekstremne u očima tradicionalno nepoverljivih Srba, dale su rezultata. Vilijam Hanter uspeo je da suzbije pegavi tifus. Studiju “Epidemija pegavog tifusa i povratne groznice u Srbiji 1915” napisao je 1920. ali je knjiga kod nas objavljena tek prošle godine.

MRAČNA STRANA SRPSKE POBEDE U VELIKOM RATU: Priča koju nećete naći u udžbenicima istorije, a zbog koje će vas biti SRAMOTA

Hanter je za svoj doprinos pobedi bolesti višestruko nagrađen. Bio je nosilac britanskog viteškog ordena i srpskog ordena Svetog Save za zasluge u ratu.

– Epidemija pegavog tifusa u Srbiji bila je najiznenadnija epidemija po poreklu, najbrža po toku, najveća u intenzitetu, a najbrže zaustavljena od svih poznatih ovakvih epidemija u istoriji – napisao je u svojoj knjizi ovaj naučnik kome Srbija duguje život.

Doktor Vilijam Hanter umro je 13. januara 1937. godine. Do kraja života bio je cenjen i poštovan u celom svetu. U Srbiji, nažalost, zaboravljen toliko da danas ne postoje ni sačuvane fotografije ovog čoveka.