Ostrvo Lipari nedaleko od Sicilije zaista je interesantno mesto. Lepa priroda, divno more, mir i tišina i istorija stara preko 2000 godina svake sezone privlače stotine hiljada gostiju iz celog sveta. Ipak, ono što turistički vodiči uglavnom izbegavaju da spomenu kada je reč o ovom mestu je priča o tome kako je na ostrvu nakon Drugog svetskog rata Eda Musolini, ćerka neslavnog Benita, imala legendarnu kratku romansu s Leonidom Bođornom, lokalnim vođom komunističkog pokreta. 

 

Eda Musolini (u sredini), Foto: Wikipedia

Eda Musolini, udata grofica Ćano, postala je jedna od najvećih romantičnih priča u italijanskoj istoriji iako je sve do nedavno bila apsolutni tabu zbog nevoljnosti većine Italijana da budu ikako povezani sa crnom istorijskom fašističkom mrljom.

Godine 1945. Eda je imala samo 35 godina i vidala je rane i zbog toga što je godinu i po ranije, u zadnjim trzajima ostataka fašističke Italije, režim pogubio njenog supruga Galeaco Ćanoa, do tada Dučeovog ministra spoljnih poslova.

Krivica njenog supruga bilo je ta što se pridružio antifašističkoj opoziciji kad je postalo jasno da su Musoliniju u Italiji odbrojeni dani. Praktično istog dana u januaru 1944. Eda je pobegla je u Švajcarsku da bi se u domovinu vratila tek nakon što su italijanski partizani zarobili i ubili njenog oca.

Što se Ede tiče, do kraja života je negirala da je bila deo nacističkog ili fašističkog pokreta. 

Meštani su ih viđali na plažama

Demokratske vlasti, nisu verovale Edi i deportovale su je na ostrvo Lipari, koje je smešteno nekoliko kilometara severno od Sicilije. Lepa, snažna, inteligentna i obrazovana žena koja je govorila mnoštvo stranih jezika, bila je potpuno slomljena. Sve dok nije planula ljubav između nje i Bonđorna. 

Meštani koji su tada bili deca, i danas se sećaju prelepe žene duge, plave, kovrdžave kose. Zaljubljeni par su viđali na plažama, na osamljenim mestima na kojima je Eda u zagrljaju svog dragog dolazila sebi i ponovno postajala ona snažna žena od ranije koja je nosila pantalone, pušila i bila u stanju ravnopravno se nositi s muškarcima u pijankama.

 

Eda u društvu svog oca Benita Musolinija 1925. godine, Foto: Wikipedia

Ali, osim što je ta žena bila kći fašističkog diktatora koji je naciju odveo u propast, tabu na crvenom i konzervativnom jugu Italije bilo je i to što je Eda ranije već bila udata, (nebitno što je bila udovica), pa su lokalci na vezu Bonđorna i nje i sa te strane gledali s neodobravanjem. I zato su o tome svi ćutali.

Nastavili su da ćute i nakon što je Edu nova vlada u decembru 1945. odvela, osudivši je na dve godine zatvora zbog pomaganja fašizma.

Na ostrvu su svi ćutali, čak i nakon Edine smrti

Praktično niko nije znao da su se Eda i Bonđorno nastavili dopisivati još neko vreme njenog zatočeništva sve dok vreme i razdvojenost kod mladog ljubavnika nisu učinili svoje, te se on oženio jednom od lokalnih devojaka.

Niko na ostrvu nikome spolja ništa nije spominjao ni 1994. kada je Eda umrla u dobi od 84 godine.

I tako sve do 2009. dok na scenu nije stupilo novinarsko “njuškalo” – Marčelo Sorđi koji je ostrvo godinama posećivao i jednog dana slučajno otkrio pisma i fotografije koje su svedočile o romansi. 

Ekskluzivno je tako dobio spektakularnu priču i nakon samo malo israživanja objavio je knjigu “Edda Ciano i komunist”, a ubrzo je neko na RAI-ju namaknuo i dovoljno novca kako bi snimio igrani film.

Tabu je u tom trenutku bio probijen. Bonđornova unuka je čak na ostrvu pansion pretvorila u tematski hotel, a načelnik je 1,4 miliona evra potrošio na uređenje plaže koja je 1945. kratko bila ljubavno utočište ćerke fašističkog vođe i mladog, buntovnog komuniste.