Harkiji predstavljaju muslimanske Alžirce koji su regrutovani kao pomoć francuskoj vojsci tokom Alžirskog rata 1954-1962.
Zaduženi da se bore protiv boraca za nezavisnost alžirskog Nacionalnog oslobodilačkog fronta (FLN), ti borci su dobili su ime “harki”, odnosno na arapskom “harka” što znači “pokret”. Francuska vojska je tokom celog rata regrutovala oko 200.000 takvih boraca.
Francuska ih je iskoristila, pa zaboravila
Dan posle sporazuma iz Evijana 18. marta 1962. godine prema kojem se francuska vojska povukla iz Alžira, francuska vlada odbila je masovno primanje harkija u zemlju. Tadašnja francuska levica, koja je generalno bila za nezavisnost Alžira, nije se posebno angažovala u njihovu korist, smatrajući ih “kolaboracionistima”.
Oko 60.000 Harkija je brodom ipak uspelo da dođe do Pariza, dok je ostatak, između 55.000 i 75.000 ostalo u Alžiru. Njima je oduzeto oružje i u zemlji su smatrani za izdajnike. Bili su žrtve krvavih represalija od novog alžirskog režima.
Tužba za zločine protiv čovečnosti koju je podnelo osam Harkija u avgustu 2011. godine u Parizu prema kojima je bilo 150.000 žrtava nije nikada razmatrana.
AUŠVIC PRE AUŠVICA: Ova zemlja je imala logore smrti MNOGO PRE nacističke Nemačke
Ni oni koji su uspeli da se dokopaju Francuske nisu dobro prošli. Država ih je smeštala u udaljene i izolovane “privremene” kamp-logore kakav je bio u Rivasaltu, okružene bodljikavom žicom i prepune. Nisu dobili nikakvo pravo naseljavanja ili državljanstvo i decenijama su trpeli najgore oblike rasizma. Pogrdno, zovu ih “Francuzi pokvarene krvi”.
Decenijama odbačeni od svih, čak i od drugih migranata
Harkiji i njihovi potomci i danas žive u lošim stambenih uslovima na jugu Francuske i čine zajednicu od oko 500.000 ljudi. Mnoga deca tih boraca od 1974. godine je štrajkovala glađu i organizovala proteste da bi dobili priznanje države i bolje životne uslove.
U Francuskoj su se teško integrisali jer su ih poredili s drugim imigrantima koji su ih odbacivali.
Alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika ih je okarakterisao kao “kolaboracioniste” 2000. godine. Iako je kritikovao njihove loše životne uslove u Francuskoj, odbio je da ih primi natrag u Alžir, a nijednom Harkiju ni danas nije dozvoljeno da uđe u ovu zemlju.
Francuska je u avgustu 2001. godine uvela prvi put nacionalni dan odavanja priznanja tim alžirskim borcima, koji se od tada obeležava 25. septembra. Tadašnji predsednik Žak Širak je rekao da treba priznati masakre počinjene 1962. godine počinjene nad vojnicima, civilima i decom.
Državni savet – najviši upravni sud Francuske je danas u presudi naveo da je “država odgovorna i kriva za nedostojne životne uslove podnosioca tužbe od dana njegovog rođenja 1963. u kampu u Rivasaltu, do njegovog odlaska 1975. godine u drugi kamp u Bijasu”, na jugozapadu Francuske.
Sud je naredio francuskoj državi da podnosiocu tužbe plati 15.000 evra obeštećenja za materijalnu i moralnu štetu.
