Na današnji dan crkva i vernici sećaju se Isusovog apostola Svetog Vartolomeja. Danas se praznuje prenos njegovih moštiju, dok je "glavni" praznik ovog svetitelja 11. juna.

 

Danas je praznik Svetog Vartolomeja koji je bio jedan od 12 velikih apostola. Propovedao je Jevanđelje sa Svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom u Aziji, u Indiji i Jermeniji.

Još za života je važio za velikog iscelitelja i čoveka kome su se obraćali mnogi kada bi se našli u nevolji. Kao i Isus, pre smrti pretrpeo je ogromne muke – neznabošci su ga uhvatili, razapeli na krst, odrali kožu i na kraju odsekli glavu.

Nakon smrti, hrišćani su njegovo telo skinuli sa krsta i časno položili u jedan olovni sanduk. Nije prošlo mnogo, a mesto počivališta Svetog Vartolomeja počeli su da pohode mnogi bolesni jer se pričalo da tu svako ko iskreno veruje i pokaje se može pronaći iscelenje.

Tada neznabošci oteše od hrišćana kovčeg sa moštima i baciše ga u more kako bi sprečili širenje kulta Svetog Vartolomeja. Voda je po legendi donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton sahranio u hramu.

Ipak, ni to nije bio kraj puta ovog apostola. Za vreme neprijateljskih osvajanja, mošti Svetog Vartolomeja su u 9. veku prvo prenesene u Benevento pa u Rim gde se i danas nalaze. Pravoslavni vernici upravo sećanje na ovaj prenos obeležavaju na današnji dan.

 

U našem narodu ovog apostola zovu i Vratoloma (Vrtoloma) i poštuju ga kao strogog, ali pravičnog svetitelja koji čuva useve. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi radovi u njivi propadnu. Narod kaže: “Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!”

U nekim delovima Srbije veruje se da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje. Slično, ako je danas oblačno vreme, smatra se da to najavljuje lošu godinu za ratare i sve koji žive od obrađivanja zemlje.

Slično, deci se danas brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da “bućkaju” mleko.

U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do oluje, ali to se retko dešava.