Van naučnog sveta malo ko zna za postojanje Emi Neter, naučnice koju porede sa velikim Ajnštajnom - otkrivamo zašto je to tako.

 

Rođena kao Amalija Emi Neter 23. marta davne 1882. godine, u bavarskom gradu Erlangenu. Njen otac je bio matematičar. Ona je najpre želela da uči francuski i engleski, ali je umesto toga studirala matematiku na Univerzitetu gde je predavao njen otac. Nakon završetka disertacije radila je sedam godina bez plate na Matematičkom institutu.

 

Njeni studenti su nosili ponosan nadimak – “Neterini momci“. Bila je veoma darežljiva sa idejama i pripisivane su joj zasluge u nekoliko istraživanja koja su objavili drugi matematičari, čak i u poljima koja su poprilično daleko od njenog delovanja.

Albert Ajnštajn je za nju rekao da je “najznačajniji kreativni matematički genije koje su proizvele visokoobrazovane generacije žena”.

Njena teorija koja se bavi simetrijom i prirodnim zakonima očuvanja smatra se podjednako važnom kao i Teorija relativiteta najslavnijeg fizičara, prenosi portal Kjuriositi.

Sudeći po Njujork Tajmsu, fizičar i književnik Rensom Stivens rekao je jednom prilikom da se može smatrati da je Neterina teorema kičma moderne fizike. Za njenu teoriju mnogi kažu da je najlepši rezultat matematičke fizike. Naučnica Natalija Toro sa Univerziteta u Vaterlu kaže da se teorema Emi Neter primenjuje svakodnevno i to na veoma dobro testiranim principima.

Zato je još teže shvatiti zašto za njeno ime ne zna više ljudi.

Prvi logičan (mada svakako ne i opravdan) razlog za to jeste to što je Emi bila žena. U doba njenog odrastanja ženama je bilo zakonom zabranjeno da studiraju, a ona je mnoge radove objavljivala pod muškim pseudonimom. Uz to, oterana je sa Univerziteta na kojem je predavala – jer je ona bila Jevrejka u doba uspona nacističke Nemačke.