Priča o maski Anonimusa zapravo je priča o nepravdi koju su početkom 16. veka katolici u Velikoj Britaniji trpeli od strane protestantske većine. Biti katolik bilo je opasno bar koliko i biti lopov ili razbojnik, a porodice koje nisu želele da promene veru, često su bile proganjane, pa su u kućama imale skrivena skloništa u koja bi mogle da se sakriju ako naiđe racija.

Upravo u takvom okruženju rastao je Gaj Foks, mladić iz Jorkšira koji je u 16. godini rešio da postane katolik. Kasnije je priključio vojsci koju je služio godinama stekavši više činove i, što je bilo mnogo sudbonosnije, naučio da rukuje eksplozivom.

“Barutna zavera”

Gaj Foks
Wikipedia

Početkom 1604. godine Foks je počeo da se sastaje sa malom grupom engleskih katolika na čelu sa Robertom Kejtsbijem. Svi oni smatrali su da progon katolika potiče od protestantskog kralja Džejmsa i da će sve sve rešiti njegovom smrću.

Kejtsbi je počeo da smišlja zaveru nakon što je izbledela nada o obezbeđivanju veće verske tolerancije pod kraljem Džejmsom, što je razočaralo mnoge engleske katolike.

Vladareva smrt trebalo bi da bude samo uvod u opšti narodni ustanak nakon koga bi kraljeva devetogodišnja kćerka, princeza Elizabeta, inače treća u naslednoj liniji, ali katolkinja, bila postavljena za kraljicu.

Tako je skovan plan danas poznat kao “Barutna zavera” – Gaj Foks i njegovi saradnici skrili su u podzemne hodnike ispod britanskog parlamenta znatnu količinu baruta i čekali su priliku da izazovu eksploziju kada kralj poseti parlament.

Zadatak da čuva ovu ogromnu količinu eksploziva poveren je upravo Foksu.

Zavera je u poslednji čas otkrivena vlastima u anonimnom pismu. Prilikom pretresa Doma lordova oko ponoći 4. novembra 1605, Foks je otkriven kako čuva 36 buradi baruta.

Većina zaverenika nakon ovoga je pobegla iz Londona, ali je bilo i onih koji su pokušali da pruže otpor. U jednom okršaju ubijen je i Kejtsbi.

Osam uhvaćenih, uključujući Foksa, proglašeni su krivim i osuđeni na smrt vešanjem, vučenjem i čerečenjem što se smatralo naročito okrutnim načinom za izvršenje smrtne kazne.

Na današnji dan, 31. januara 1606. u Engleskoj je ubijen Gaj Foks. Priča kaže da je uspeo da skoči sa vešala i slomi vrat, tako da nije dozvolio svojim tamničarima da ga ubiju na tako strašan način. Ipak, telo mu je rasečeno i poslato u razne delove kraljevstva kao opomena drugima.

Od Gaj Foksa do maske “Anonimusa”

Gaj Foks
Dnevno.rs/Kolaž
Engleska brojalica

“Remember, remember,                                 “Seti se, seti se
The Fifth of November,                                    Petog novembra
Gunpowder treason and plot;                           Barutne izdaje i zavere
For I see no reason                                         Ja ne vidim razloga
Why Gunpowder Treason                                 Da se barutna izdaja
Should ever be forgot.”                                    Ikada zaboravi”

Iako Gaj Foks nije bio vođa “Barutne zavere” ostalih zaverenika danas se uglavnom niko ni ne seća dok je upravo on postao simbol otpora.

Njegov lik prikazuje se kao poznata “Anonimus” maska. Do toga je došlo zahvaljujući strip piscu Alenu Muru koji je osamdesetih objavo grafičku novelu “V for Vendeta” – priču o budućnosti u kojoj je Britanija pod totalitarnom vladavinom.

U trenutku kreativnosti, Mur je došao na ideju da maskiranog protagonistu odene u Gaj Foksovu masku i kostim, kada već radnja njegovog stripa kulminira eksplozijom parlamenta.

Strip je ekranizovan 2005. kao akcioni film, a maska se naročito svidela mladim internet aktivistima okupljenim u pokret “Anonimusa” koji se zalažu za slobodu govora na internetu i borbu protiv cenzure.