Prastari običaj kolektivnog društvenog seksa bio je karakterističan za određene prilike i odvijao se kao ritual. Postojao je kod starih balkanskih naroda, a javlja se i kod Slovena.

 

Lako je optužiti milenijalce za moralno posrnuće. Često ćete čuti kako prečesto menjamo partnere i kako naše seksualno ponašanje nije normalno. Iako je rekord u orgijanju postignut u Kini 2005. godine, kada je seks u preuređenom skladištu imalo 500 žena i muškaraca, orgijanje je postojalo i milenijumima ranije. U nekim zajednicama je to bio ritual, a ne samo način za uživanje.

Orgijanje kao pojam dolazi iz starogrčkog jezika i označava tajno obožavanje. Kada je nastao predstavljao je pojam koji označava noćne molitve i odavanja počasti bogovima Dionisu i Orfeju. U početku su to bile gozbe samo uz hranu, muziku i piće, a vremenom su i seksualne igre postale sastavni deo. Kasnije to preuzimaju Rimljani i prave slične gozbe u čast bogova Saturna i Bahusa, odakle potiče i današnji pojam bahanalije.

Konstantin Veliki 313. godine pre nove ere, Milanskim ediktom, ukida orgije, ali su one ostaje sinonim za razuzdano sekualno ponašanje.

Kada govorimo o prostoru današnje Srbije, orgije su se javile kod Srba u seoskim skupinama vranjskog područja. Praktikovane su u patrijahalnim seoskim skupinama vranjske Pčinje. One u sebi nose elemente ritualnog seksa nasleđenog od tračkih plemena i navika slovenskih skupina, plemena i naroda iz prošlosti.

U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi i ritualu, nije se vodilo računa ko je s kime seksualno opštio. To su u stvari bile svadbene bahanalije, u kojima se tražila ljubavna vlast od strane muškaraca, sa najmlađim devojkama.

Pojavom hipi pokreta, njihove borbe za seksualne slobode i zalaganje za slobodnu ljubav, orgije šezdesetih i sedamdesetih ponovo postaju deo jedne kulture.

Danas orgije predstavlju ispunjavanje seksualnih pobuda, a kao rituali postoje samo u nekim plemenima.