Deo naučnika predlaže povratak Starom srpskom kalendaru, što znači da smo trenutno u 7525. godini!

 

Trenutno je 2016. godina. Ili nije!?

Pre nekoliko dana, u Vidovoj akademiji na Suvoj planini održan je Peti naučni skup pod nazivom “Stari srpski kalendar i Srbi danas”, sa kojeg je predloženo da se u zvaničnu upotrebu vrati Stari srpski kalendar!

Prema tom kalendaru danas smo u 7525. godini!

Posle iscrpnih izlaganja Slobodana Filipovića, Slobodana Jarčevića, Slaviše Miljkovića, Miloša Grozdanovića i Ljubiše Mitrovića, domaćin skupa Dragan Jovanović je predložio da se uputi pismo predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću patrijarhu Irineju i predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimiru Kostiću.

Učesnici Skupa u Vidovu predlažu da SPC, SANU i država Srbija obezbede održavanje naučnog skupa na kojem će, kako se navodi, biti izneti “neoborivi naučni dokazi o postojanju Starog srpskog kalendara, inače, najstarijeg na svetu”.

– Ako je Vladimir Putin zadužio grupu ruskih akademika da nanovo ispitaju drevnu prethrišćansku istoriju Rusa i Slovena zašto Tomislav Nikolić sa SPC i SANU ne bi organizovao naučni skup na kojem bi bili izneti neoborivi dokazi o Starom srpskom kalendaru po kojem smo, danas, u 7525. godini – dodaje se u najavi konferencije za novinare u petak, 1. jula.

Evo šta o tome kaže jedan od učesnika skupa Slobodan Filipović (bez pravopisnih intervencija):

“Zapis potopa iz Svetog pisma, koji se dogodio na Đurđevdan pre 7525 godine, obeležio je početak srpske kalendarske ere u neolitu. Ova tvrdnja, saglasna je starim srbskim državnim i crkvenim zapisima, koji uz Protokol srbskog kalendara u Zakonopravilu svetog Save s početka 13 veka, kao i zapisu Svetog pisma o datumu potopa u Postanju, jasno svedoče o jedinstvenom početku srbske kalendarske ere 5508 godine st.ere. Potop je planski izvršen cepanjem Atlasa (Južnih Karpata) u Đerdapskoj klisuri, od strane visokocivilizovanih došljaka iz kosmosa koji se pominju pod imenom Divovi u značenju Bogovi, sa jasnim ciljem iscrpljivanja Belog ili Panonskog mora, koji je omogućio ‘neolitsku revoluciju’, uslovljenu ‘ekstenzivnom zemljoradnjom’ i ‘eksplozijom rađanja’.     

Pored toga, što je srpski jedini duhovni jezik na svetu, neki od duhovnih simbola Vinče kao što su ‘galaktički luk’ ili ‘Časni krst’ postoje samo u kulturi Srba, što svedoči o kontinuitetu njihovog iskonskog staništa u Podunavlju Helma gde su oni oduvek prisutni. Kultura je moć duha a Srbi narod van vremena i prostora, čije se znanje zasniva na osnovnim nebeskim kretanjima. Da bi razumeli kulturne tekovine Srba, moramo poznavati primordijalne cikluse, ali nedostatak ovog uvida već milenijumima  nije prepreka za prikrivanje i prisvajanje srpskog znanja, koje se po pravilu  pogrešno tumači.

Duhovnost srpskog narodnog predanja, deo je nekadašnjeg opštečovečanskog znanja starih civilizacija koje su bile na višem kulturnom stupnju, jer se nisu zasnivale na religiji i ideologiji već na veri i znanju. Otuda, neolitska duhovnost srpskog narodnog predanja nalazi potvrde u mitologiji i savremenoj nauci, pre svega u astronomiji, kvantnoj fizici i heliocentričnoj meteorologiji”.