Pravo ime ovg dela je “Ogromna knjiga”, odnosno na latinskom “Codex Gigas”, ali je poznatija po nazivu “Đavolja Biblija”.

 

Ova knjiga iz 13. veka u kožnom povezu smatra se najvećim preživelim rukopisom iz Srednjeg veka i čuva se u Narodnoj biblioteci Švedske. Čak 89 cm dugačka i 49 cm široka knjiga teška je impresivnih 75 kilograma.

Među njenim čudnim stranama nalazi se kompletna verzija takozvene Vulgate, odnosno Biblije na latinskom jeziku, koja je kasnije postala zvanična verzija katoličke crkve.

Međutim, mračna priča o njenom nastanku i dalje raspaljuje maštu ljudi stotinama godina nakon što ju je ispisao benediktanski monah u mračnom bohemijskom manastiru.

 

Prema legendi, monah je osuđen na smrt jer je prekršio svoje zavete. Plašeći se užasne kazne koja ga čeka, došao je na ideju koja mu je spasila život. 

On je predložio svojoj manastirskoj braći da na sebe preuzme obavezu da napiše knjigu koja će ne samo doneti slavu manastiru, nego i sadržati kompletno ljudsko znanje i to za samo jednu noć. Monasi su pristali.

Te noći, kako se bližila ponoć, monah je shvatio da sam neće moći da završi ogromni posao i počeo da se moli, ali ne Bogu, nego palom anđelu Luciferu, nudeći svoju dušu u zamenu za gotovu knjigu.

Prema spisima koje čuva Nacionalna biblioteka u Švedskoj, Princ Tame je čuo molitvu i rado prihvatio njegovu ponudu. Pucnuo je prstima i knjiga je bila završena.

– Monah je dodao portret đavola preko cele jedne strane u znak zahvalnosti, ali prema drugim verzijama priče, sam Lucifer je ‘začinio’ delo dodavši svoju sliku – kažu iz biblioteke.

Portret se nalazi na 577. strani knjige.

 

Inače, “Đavolja Biblija” je neka vrsta srednjevekovne enciklopedije, koja između ostalog sadrži i recepte za narodne lekove i magiju. Ispisane su i dve bajalice sa posebnim instrukcijama – jedna za otkrivanje i hvatanje lopova, a druga za egzorcizam demona.

Nedavna ispitivanja pokazala su da je “Đavolju Bibliju” zaista pisala jedna osoba.