Zaljubljena ili zla žena? Zatvorenica ili zaverenica? Zaboravljena ili namerno zapostavljena? Dama ili drugarica? Ništa od toga ili sve to zajedno? Na današnji dan 2013. godine svet je zauvek napustila Jovanka Broz - najpoznatija, ali i najtajanstvenija žena bivše Jugoslavije.

 

Malo je osoba koje su godinama izazivale toliku pažnju javnosti i medija, a ostale toliko tajanstvene. Naizgled ništa u biografiji nekadašnje prve dame nije sporno. A opet … ni do kraja baš najjasnije.

Kako je mlada i lepa partizanka završila u braku sa 32 godine starijim neprikosnovenim vođom jugoslovenskih komunista? Zašto su njega obožavali, a nju ogovarali? Zbog čega se Jovanka i Tito nisu videli poslednje tri godine pred maršalovu smrt? Ko se to plašio onoga što nekadašnja prva dama eventualno zna, pa je ona preko 20 godina živela faktički kao zatočenik?

Tito je za Jovanku bio ratno božanstvo

 

Jovanka Budisavljević Broz kao mlada partizanka i kao Titova udovica Foto: Wikipedia

Prema jednoj verziji događaja, za upoznavanje Tita i Jovanke zaslužan je bio Aleksandar Leka Ranković, “otac” svih tajnih službi na ovim prostorima koji je lično odabrao pet “proverenih” devojaka za rad u Titovom kabinetu, a Maršalu se od svih najviše svidela lička partizanka Jovanka Budisavljević.

Oni koji veruju u priču po kojoj je Jovanka bila sovjetski špijun nju povezuju sa Ivanom Krajačićem Stevom koji je, navodno, Jovanku izabrao kao Titovu saradnicu.

Bilo kako bilo, mlada partizanka iz Šeste ličke divizije, najmlađa žena sa činom oficira (major JNA) je 1945. dodeljena Maršalatu kao higijeničarka, zadužena za kontrolisanje hrane i čistoće i zdravlja osoblja. Već iste godine postaje Titova lična sekretarica, a njen život postaje potpuno posvećen velikom vođi.

Tito je za nju bio partijsko i ratno božanstvo, kome su svi bili dužni sve da žrtvuju. A ona je bila i žena koja je spoznavala Tita kao muškarca i sve se predanije zaljubljivala u njega. Rešena, ako treba, da sagori i svene, neznana i nepriznata, kraj božanstva o kome je sanjala i kome je jedino mogla pripadati, kad ju je već odabrao – zapisao je Milovan Đilas u knjizi “Druženje s Titom”.

I tako šest godina, dok iz statusa lične sekretarice, verovatno i ljubavnice, nije prešla u status supruge…

O tome zašto sa Jovankinog i Titovog venčanja NEMA NIJEDNE FOTOGRAFIJE možeta saznati KLIKOM OVDE!

Tito se svojom sekretaricom oženio 1952. godine i tada je Jovanka postala onakva kakvom je pamti većina starijih generacija – bogato odevena, okićena, nasmejana, sa visokom punđom na glavi, spremna da stane rame uz rame sa najvećim svetskim damama onog vremena.

Tita su voleli, Jovanku su ogovarali

 

Poseta predsedniku Niksonu u Vašingtonu 1971. godine, Foto: Wikipedia

Ipak, bilo je i onih koji su tvrdili da Jovankin uticaj seže mnogo dalje od prijema i smeškanja pred kamerama.

Tvrdilo se da ima državničke ambicije, da spletkari, da je sovjetski agent, da je učestvovala u zaveri protiv Aleksandra Rankovića, da je smišljala puč i spremala se da postane “Tito posle Tita”… koliko god neke od ovih optužbi danas delovale apsurdno, postepeno su dovele do narušavanja odnosa među “prvim supružnicima” SFR Jugoslavije.

Ivo Eterović, fotograf koji je proveo mnogo vremena u bliskom okruženju bračnog para Broz nekoliko puta je u javnosti izjavio da je Jovanka bila žrtva ambicija političara i okruženja koje je obožavalo maršala, ali nju nikada nije prihvatilo.

 

Doživotni predsednik SFRJ i prva dama, Foto: Wikipedia/Stevan Kragujević

Već tokom 1975. Jovanka je izostala sa nekih putovanja. Iste godine, Tito se bez nje preselio u Beli dvor dok je ona ostala u Užičkoj 15. Javna tajna je bila da se prva dama i predsednik ne slažu dobro i da su svađe svakodnevica. Ipak, o tome se ćutalo, a do formalnog razvoda nikada nije došlo.

Poslednje tri godine Titovog života Jovanka ga nije videla. Ipak, samo dva meseca posle njegove smrti ona je, uz zaplenu dokumenata i stvari, izbačena iz rezidencije i preseljena u Bulevar mira 75.

Odgovor na pitanje šta se desilo sa tim stvarima, kao i zašto je ovakva gruba premetačina izvedena, nikad nije stigao. Udovica Broz se žalila i pisala raznim institucijama navodeći da su oduzeti predmeti njena lična imovina, te da među dokumentima nema ničega osim njene lične prepiske i pisama, ali su na njene žalbe svi ostali nemi.

A onda su na nekadašnju prvu damu države koja se ubrzo raspala u krvavom ratu svi zaboravili…

Od “prve drugarice” do zaboravljene dame

 

Ivica Dačić i Rasim Ljajić u poseti kod Jovanke Broz prilikom koje su joj uručena nova dokumentra Foto:Wikipedia/Dragan Žebeljan

Njena pojavljivanja u javnosti svela su se na obilaske Kuće cveća na godišnjicu Titove smrti. Mnogi novinari su pokušavali da od udovice Broz izmame poneki odgovor. Retki su u tome uspeli.

Nešto bolje od zahteva da joj se vrati oduzeta imovina prošle su žalbe na nepodnošljive uslove u kojima je dugi niz godina Jovanka Broz živela. Ipak, i ovo se dogodilo tek kada je priča o “prvoj drugarici” Jugoslavije koja bez ikakvih dokumenata živi u kući bez grejanja, na kojoj krov prokišnjava, a i struja često nestaje, dospela do javnosti.

Na pisanja medija da nema zemlje na svetu u kojoj se prema ženi bivšeg predsednika tako odnosi, regovao je Rasim Ljajić, tadašnji ministar, ali su ponude za gostoprimstvom i pomoći stigle iz cele bivše države i na trenutak ponovo ujedinile zavađene narode.

Pred kraj života Jovanka Broz je ponovo dobila i dokumenta – prvo zdravstvenu knjižicu, pa ličnu kartu i pasoš. Već stara i bolesna, zahvalila se državi na “brizi” i nastavila da živi povučeno.

Upravo iz kuće u kojoj je bila prvo zatočena, a posle sama sebe zatvorila, krajem leta 2013. prevezena je u bolnicu u kojoj je i umrla. Po sopstvenoj želji sahranjena je u Kući cveća 26. oktobra 2013. godine.