Možda mislite da su MASKENBALI GLUPI, ali ljudi su ih u prošlosti organizovali iz jednog FANTASTIČNOG RAZLOGA

Maskenbal
Wikipedia

Dobar deo Zapadnog sveta tokom prošle noći je uz maske, hranu, piće i mnogo zabave proslavio Noć veštica. Kod nas je nešto drugačije, pa i sam pomen "Noći veštica" kod ljudi izaziva različito mišljenje. Jedni se oduševe i pitaju "kada i gde je maskenbal", dok drugi smatraju da je reč o okultizmu i negovanju paganskih rituala. Koji god stav da zastupate, trebalo bi da znate da je maskiranje mnogo starije od same "Noći veštica", pa ove dve stvari ne bi trebalo mešati.

 

Da li ste nekada poželeli da budete neko drugi, i da bar na jednu noć odbacite sve obaveze i stege savremenog društva koje vas pritiskaju i obavezuju da se ponašate na određen način? Ako volite da na nekoliko sati budete potpuno slobodni – “maskirani”, naravno da to nije ništa čudno – reč je o porivu starom koliko i sam ljudski rod.

Potreba ljudi za maskiranjem i prerušavanjem stara je verovatno koliko i čovečanstvo. Još praljudi su se mazali blatom po telu i licu kako bi ostali što neprimetniji i kako bi se sakrili od plena ili neprijatelja.

Mislite da je NOĆ VEŠTICA “izmišljotina Zapada”? Onda zapravo ne znate ni delić ISTORIJE OVOG PRAZNIKA

Maskiranje kao način prikrivanja identiteta i oslobađanja od “stega društva” može se pronaći u svim kulturama sveta – od Kelta i starih Rimljana, pa sve do današnjih naroda. I, dok su stari verovali u ritualnu moć nošenja maski i priliku da tako umilostive bogove, današnji ljudi u ovom običaju vide priliku za dobru zabavu i provod.

A kada pomislimo na maske i masovno maskiranje, onda svakako govorimo o – maskenbalima.

 

Balovi pod maskama su nastali u Evropi, u 15. veku. Prvo su ih organizovali članovi kraljevskih porodica i plemstvo i bili su skoro isključivo namenjeni gostima iz viših klasnih krugova.

 
Nema podataka o tome gde je tačno održan prvi maskenbal, ali većina antropologa se slaže da je on nastao iz potrebe ljudi za slobodom i “begom od realnosti”. Na ovakvim balovima devojke su mogle da razgovaraju sa momcima bez straha da će ih optužiti za nemoral, kralj je, isto kao i prosjak, mogao da bude plesna zvezda večeri, a da ga niko ni ne pogleda, a dvorska luda je mogla, baš kao i bilo koji plemić, da se upusti u razgovor i šarmira dvorske dame bez nipodaštavanja zbog njegovog položaja.

Diktatori nisu voleli maskenbale

Na mogućnost da neko sakrije svoj identitet pod maskom diktatori nisu gledali blagonaklono. Godine 1797. Napoleon je zabranio festival u Veneciji, a isto je uradio i Musolini 30-tih godina prošlog veka.

Sve njih štitile su maske krijući prave identitete pa bi već sledećeg dana svi mogli da se vrate svojim životima i vode ih po ustaljenim društvenim normama. 

Nije mnogo prošlo, a maskenbali su se sa dvorova preselili na ulice i postali javni događaji godine. Iako se s vremena na vreme održavao još od 10. veka, venecijanski festival pod maskama je u doba renesanse postao ustaljeni običaj.

Za vreme karnevala organizovani su maskenbali, velike gozbe, a na gradskim trgovima izvodile su se predstave, cirkuske akrobacije i pantomima… I ponovo, moralna norme su bile stopirane, a pod maskama su svi bili isti.

 

U 17. veku maskenbali su bili popularni širom Evrope. Vrhunac su dostigli u 18. veku, a iz Engleske su ih kolonisti preneli u Ameriku.

 

Amerikancima se običaj očigledno mnogo dopao. Upravo su oni komercijalizovali maskenbale i pretvorili ih u zabave kakve danas poznajemo. Jedna od najčešćih prilika za maskiranje je svakako Noć veštica, pa je tako bal na kome je svako sve mogao i smeo i gde se tek pod maskama pokazivalo “pravo” lice, nastavio da živi sve do današnjih dana.



loading...