Sirene su se tog dana oglasile u 21.51 i ubrzo se nad gradom otvorio sam pakao. Nemački grad Drezden, proživeo je najgori trenutak u svojoj osam vekova dugoj istoriji, pre tačno 72 godine.
Grad od pola miliona je u tom trenutku zbrinjavao i 600.000 izbeglica, tako da se više od milion ljudi našlo na udaru 1300 teških bombardera koji su ga zatrpali stotinama hiljada bombi. O kakvom je paklu reč, pokazuje procena koja kaže da je između 22 i 25 hiljada ljudi poginulo, mahom civila.
Brojke su bile jezive na svakom koraku. U dva naleta bombarderi su sasuli 650.000 zapaljivih granata, usled kojih su planuli požari koji su poharali čak 6,5 kilometara kvadratnih strogo urbanog područja. Posade britanskog RAF-a tada su javljale o oblaku dima koji se popeo sve do visine od 4,5 kilometara.
Bombe sa nekoliko tona eksploziva, gradsko jezgro su razarale tokom dve noći i dana, sve dok ceo grad nije ostao u plamenu. Times je tada pisao da su u napadima uništena 19 nemačkih vojnih aviona, 98 lokomotiva i 185 vagona, jer je Drezden u vreme Drugog svetskog rata bio železničko prometno čvorište, koje je povezivalo južnu Nemačku sa Berlinom, Pragom i Bečom.
Broj žrtava od razaranja, požara i gušenja od dima procenjivao se između 25 i 100 hiljada. Užas je bio toliko velik da se od napada distancirao čak i Vinston Čerčil koji je do tog trenutka podržavao intenzivno bombardovanje nemačkih gradova.
– Mislim da je došao trenutak da se izmeni pristup bombardovanju nemačkih gradova samo zato da bi se širio užas. U suprotnom ćemo se naći u situaciji da ćemo kontrolisati razorenu zemlju – bio je deo njegove reakcije.
Godine 1999. jedan od preživelih, Lotat Mecger, prisećao se kako je njegovu braću i sestre majka prekrila tkaninom natopljenom vodom, pre nego što će pobeći iz zgrade na ulicu kojom je besnela ognjena oluja.
– Videli smo užasne stvari: spaljene i osakaćene odrasle ljude, delove ruku i nogu, mrtve, čitave porodice spaljene, zapaljene ljude koji su trčali, izbeglice, mrtve spasioce i vojnike, mnoge koji su dozivali decu i porodice i vatru svuda, svuda vatru – pričao je.
