Usred Amerike postojala je Hitlerova enklava. Udruženje američko-nemačkih doseljenika donedavno je veoma vodilo računa ko će živeti u njihovom komšiluku.
Filip Knir i njegova tadašnja verenica Patriša Flin kupili su lepu kuću na Long Ajlendu u blizini Njujorka. Godina je bila 1999. i nisu imali bilo kakvih problema s kupovinom iako su morali da dobiju posebno odobrenje od Udruženja američko-nemačkih doseljenika. Kasnije su shvatili da su dobili odobrenje zato što su oboje bili belci, a Filip je imao i nemačke korene. Zvanično, to udruženje ima zadatak promovisanja istinske nemačke kulture i brigu za održanje nemačkih ideala.
From our NYPD collection - 1938 Camp Siegfried in Yaphank, LI show roots of Nazi influence discussed by @nytimes. pic.twitter.com/yj4ggkzFrg
— NYC Dept of Records (@nycrecords) October 20, 2015
Međutim, nemačka veza Zigrfid Parka mnogo je dublja i znatno mračnija. Zajednicu su osnovali nacistički simpatizeri tokom tridesetih godina prošlog veka i jedno vreme su je koristili kao kamp za obuku mladih arijevaca. Nekad davno, američki Nemci marširali su pod nacističkom zastavom i uzvikivali nacističke pozdrave, ali od kraja Drugog svetskog rata čak se i ta zajednica malo distancirala od propale ideologije.
Kako prenosi Njujork Tajms, čak su uklonili i grmlje u obliku svastike i promenili imena ulica. Nekad su Adolf Hitler i Jozef Gebels imali vlastite ulice samo nekoliko kilometara od Njujorka.
Ranije spomenuta grupa nacista kupila je četrdesetak jutara zemlje. Dali su joj ime “Izletište prijatelja nove Nemačke“. Spolja je to izgledalo kao savršeno normalna kulturalna zajednica Nemaca u Americi, ali tajne fotografije prikazuju zastave Hitlerove omladine, a na jednoj od fotografija vide se muškarci u odorama italijanskih crnokošuljaša kako marširaju ispod nacističke zastave. Neke druge fotografije pokazuju ljude u nacističkim uniformama kako neometano sede za stolovima.
Sve je izašlo na videlo tamo gde treba – na sudu
Mračna istorija ove nemačke enklave dospela je u javnost nakon što su Knirovi odlučili da tuže Udruženje jer im nisu dopustili da oglase prodaju svoje kuće. Naime, pre nekoliko godina odlučili su da im je kuća premala, ali nisu smeli nikome da kažu da žele da je prodaju. Nisu im dopustili čak ni da postave natpis “Kuća na prodaju” u vlastitom dvorištu.
Zbog toga su ih tužili i na kraju su dobili 175.000 dolara odštete. Tokom sudskog procesa izašla je na videlo i zanimljiva činjenica da vlasnici kuća samo unajmljuju zemljište od Američko-nemačkog udruženja koje je odlučivalo ko može i ko ne može živeti na toj zemlji.
