Rozalind Frenklin nije bila naročito omiljena među naučnicima. Muške kolege su je nazivali “Mračnom lejdi”, navodno zato što je bila odbojna i nepristupačna, ali je danas teško reći da li je ovakav opis zaista odgovarao njenom karakteru, ili je bio posledica patrijarhalnih predrasuda. Jedno je, međutim, sigurno: živela je u senci tih muškaraca.

 

Rođena u Londonu 1920. godine, Rozalind je pohađala Žensku školu Svetog Pavla (St Paul’s Girls School) – jednu od malobrojnih obrazovnih ustanova u zemlji u kojima su ženska deca učila hemiju i fiziku. Postigla je izvanredan uspeh u tim predmetima i već sa 15 godina je znala da želi da postane naučnica. Otac je pokušavao da je odvrati od toga, znajući da joj, kao ženi, neće biti lako. Međutim, Rozalind nije dozvolila da je bilo ko pokoleba. Godine 1938. primljena je na Univerzitet Kembridž, gde je studirala hemiju.

 
Nakon što je diplomirala, počela je da radi u Britanskom udruženju za istraživanje eksploatacije uglja. U tom trenutku Drugi svetski rat je bio u punom zamahu i ona je po svaku cenu želela da doprinese ratnim naporima. Njena istraživanja fizičke strukture uglja bila su od suštinskog značaja za razvoj gas-maski, koje su podeljene britanskim vojnicima i donela su joj titulu doktora hemije.

Godine 1946, Rozalind se preselila u Pariz, gde je radila za Žaka Meringa – kristalografa koji je putem rendgenske strukturne analize utvrđivao raspored atoma u supstancama. Ovde je naučila mnoge tehnike koje će joj koristiti u kasnijim otkrićima.

Rozalind Frenklin je prva napravila fotografije vlakana DNK

Pet godina kasnije, ponuđeno joj je mesto naučnog saradnika na Odeljenju za biofiziku Kings koledža u Londonu, gde je zamenjivala Morisa Volkinsa. Kada se vratio, on je mislio da je primljena kao njegov asistent. Bio je to loš početak veoma teškog odnosa.

Uprkos zategnutoj atmosferi u laboratoriji, Rozalind je nadmašila očekivanja. Zajedno sa Rejmondom Goslingom napravila je fotografije vlakana DNK. Struktura DNK je bila misterija, koju su Moris i dvojica njegovih kolega – Frensis Krik i Džejms Votson – godinama pokušavali da reše. Rozalind i Rejmondu je za to bila dovoljna samo jedna fotografija, jednostavnog naziva “Foto 51”.

Bez njene dozvole, Moris je uzeo fotografiju i pokazao je Votsonu i Kriku. Bio je to poslednji delić slagalice koju su pokušavali da sastave: DNK je zaista bio dvostruki heliks nukleinske kiseline. Trojica naučnika objavili su otkriće, za koje su 1962. dobili Nobelovu nagradu.

Igrom sudbine, Rozalind se razbolela i umrla od raka jajnika četiri godine pre toga. Lekari u bolnici, gde se lečila, verovali su da je predugo izlaganje rendgenskim zracima mogući uzrok njene bolesti. Žrtvovala se za nauku, ali nije doživela da bude nagrađena za svoja dostignuća.

Da bi analizirala fizičku strukturu supstanci, Rozalind je koristila metodu rendgenske difrakcije, koja, između ostalog, obuhvata gađanje tih supstanci rendgenskim zracima. Kada rendgenski zrak pogodi supstancu, dolazi do njegovog rasejavanja ili difrakcije. Rozalind je snimala uzorke koji se stvaraju prilikom difrakcije kako bi utvrdila raspored atoma u supstanci.