Ni jedna lepotica iz bivše SFRJ pa ni iz zemalja koje su nastale posle njenog raspada, nije imao takav uspeh na izboru za Mis sveta, kao što je to pošlo za rukom prelepoj Dubrovčanki Nikici Marinović.

Davne 1966. godine cela Jugoslavija brujala je o tome da je jedna Dubrovčanka ponela titulu jedne od najlepših na izboru za Mis sveta u Londonu. Ta devojka je bila Nikica Marinović, koja je na ovom takmičenju kao prva predstavnica tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, osvojila senzacionalno drugo mesto i postala prva pratilja Indijke Reite Farije.

Na izboru se, navodno, našla slučajno. U vreme kada se organizovao izbor za Mis Jugoslavije, ženski  nedeljnik “Bazar” preuzeo je organizaciju. Međutim, glavna urednica nije bila zadovoljna prijavljenim kandidatkinjama i krenula je u potragu za anonimnim devojkama. Srela je Nikicu Marinović, tada još uvek maloletnu učenicu dubrovačke Ekonomske škole. Jedva je uspela da nagovori njene konzervativne roditelje da je puste na takmičenje, a i sama Nikica je bila takva – dugo se ustručavala skinuti u dvodelni kupaći kostim, a popustila je tek nakon što su na nju uticali tadašnji vlasnici licence za Mis sveta.

Iz tog vremena kolaju priče da joj je lenta najlepše na svetu izmakla zato što je došla iz zemlje komunističkog bloka. Bilo je i drugih teorija. U Londonu su je dočekali poput vanzemaljskoga bića koje je dolepršalo preko “gvozdene zavese” – bila je prva mis iz zemalja socijalističkoga bloka. Umesto očekivane partizanke – muškobanjaste u vojničkom šinjelu i gojzericama, pred njih je zablistala prava lepotica. Ostalo je zapisano da je publika sa vidnim negodovanjem dočekalo odluku žirija: većina je smatrala da će “Miss Marinović” biti pobednica.

Govorilo se kako je za Indijku bilo presudno što je bila spremna da, ako pobedi, odmah otputuje u Vijetnam, u posetu američkim vojnicima koji su tamo ratovali protiv komunistočkoga otpora, a Nikica se nije usudila potpisati tu tačku ugovora.

Nikica se posle  izbora za Mis sveta preselila u Beograd. Odbila je slavnog režisera Roberta Roselinija koji  joj je nudio ulogu u svom filmu, jer je smatrala da nije spremna za Holivud. Njeno je srce osvojio beogradski književnik i režiser Vuk Vučo sa kojim je dobila sina Đorđa. Taj brak je trajao manje od pet godina, a nakon razvoda, ponovo su je opsedali udvarači. Po drugi put, Nikica se udala za čuvenog reditelja Zdravku Šotru, kome je rodila sina Marka. Taj brak je potrajao malo duže, ali se ljubav završila 1980. godine. Nikica je sve vreme vodila butik u Knez Mihaijlovoj i mnogi su dolazili samo da bi je videli.

A onda joj se, u jednom trenutku izgubio trag. Pričalo se da se bori sa depresijom, da je često na psihijatriji, a govorilo se kako je ostala bez novca, pa se potpuno povukla i bila vrlo usamljena. Živela je daleko od očiju javnosti, prekinula je i kontakte sa najbližim prijateljima, koji su pričali kako joj je nedostajao Dubrovnik, naročito u ratno vreme, obzirom da je Nikica oduvek bila ponosna na dubrovačko poreklo.

U novembru 2008. ponovno se našla na naslovnicama. Nikica je popila smrtonosnu dozu tableta za spavanje ne ostavivši za sobom oproštajno pismo ni poruku iz koje bi se moglo zaključiti zašto je počinila samoubistvo. Imala je 61 godinu.