Sve donedavno, računanje starosti zvezda moglo je da se praktikuje jedino za relativno mlade zvezde. Međutim, naučnici su pronašli novu tehniku – 'slušanje' zvuka koji proizvode ova užarena nebeska tela.

 

Astrofizičari s Univerziteta u Birmingemu zabeležili su zvukove nekih od najstarijih zvezda u našoj galaksiji koristeći podatke prikupljene tokom Nasine Kepler i K2 misije, piše Dejli mejl.

Tim je proučavao male promene u sjaju zvezda, prouzrokovane unutrašnjim zvučnim pulsiranjem, koristeći tehniku zvanu astroseizmologija ili zvezdana seizmologija.

– Ne možemo direktno da ‘slušamo’ zvezde, ali možemo da merimo površinske manifestacije elektromagnetnih fluktuacija zarobljenih u zvezdanoj unutrašnjosti beleženjem načina na koji se menja zvezdana svetlost – izjavio je doktor Andrea Miljo, vodeći autor istraživanja sa Fakulteta za fiziku i astronomiju na Univerzitetu u Birmingemu.

Temperatura na površini zvezde se tokom oscilacija periodično menja, što utiče na promene u sjaju zvezde, koje možemo da merimo vrlo precizno. Oscilacije nastaju usled naglih kretanja koja proizvode buku na spoljašnjosti zvezda. Baš kao kod orgulja, frekvencija oscilacija zavisi od veličine šupljine i brzine zvuka gasa u njoj. Ove globalne rezonantne frekvencije se stoga koriste za ispitivanje unutrašnje strukture zvezda i određivanje nekih njihovih globalnih svojstava, poput mase i prečnika – dodao je.

Sama brzina zvuka direktno zavisi od temperature gasa, a temperatura u unutrašnjosti zvezde zavisi od njene mase, objašnjava Miljo.

Jednom kada ustanove kolika je masa zvezde naučnici mogu da pređu na utvrđivanje njene starosti.

– Zvezde kod kojih smo ranije beležili ove oscilacije, nalaze se u vrlo kratkoj fazi svoje evolucije. Zato se njhova starost izjednačava s trajanjem prethodne, dugotrajne faze evolucije, poznate kao centralne faze. Zvezde koje pripadaju centralnom nizu karakteriše sagorevanje vodonika u zvezdanom jezgru, isti proces koji se trenutno odvija u Suncu – kaže Miljo.

Trajanje centralne faze zavisi od mase zvezde, što je naučnicima poznato već decenijama. Međutim, tek odnedavno, zahvaljujući zvezdanoj seizmologiji, astronomi imaju priliku da izmere masu na desetine ili hiljade zvezda, što znači da mogu realnije da procene njihovu starost.