Pred kraj rata Hitlerovi vojno-taktički potezi su postali iracionalni. Nemačka vojna i finansijska pozicija je uzdrmana, kao i Hitlerovo zdravlje. Leva ruka mu je počela nekontrolisano drhtati; neki istoričari smatraju da je bolovao od Parkinsonove bolesti.
Proglašenje rata Sjedinjenim Američkim Državama 11. decembra 1941. dovelo je Hitlera u nezavidnu poziciju. Ratovao je sa najvećom i vojnički najbrojnijom državom (Sovjetski Savez), najvećom industrijskom i finansijskom silom (SAD) i najvećom imperijom (Britanska imperija). Kada je 1943. njegov saveznik Musolini zbačen sa vlasti, američke snage su zauzele Siciliju. Sovjeti su napredovali na Istočnom frontu. Konačno, 6. juna 1944. savezničke snage su se iskrcale u severnoj Francuskoj (Operacija Overlord). Realisti u Nemačkom vojnom vrhu su videli da je poraz neminovan, nekoliko njih je odlučilo smaknuti Hitlera. Krajem jula 1944. jedan od njih, Klaus fon Štaufenberg, podmetnuo je bombu u Hitlerov vojni štab, ali je Hitler preživio. Usledila su ispitivanja i streljanja, oko 4.000 osoba je pogubljeno – i pokret otpora je slomljen.
Do kraja 1944. Sovjeti su potpuno oslobodili državu i počeli prodirati u centralnu Evropu. Saveznici su nadirali u Nemačku sa zapada. Nemačka je vojno poražena, ali Hitler je odbijao pomisao na predaju ili pregovore o predaji. To je dovelo do daljeg ratovanja i razaranja Nemačke. U aprilu 1945, Sovjeti su bili pred Berlinom. Hitlerovi saradnici su savetovali beg u Austriju ili Bavarsku, ali on je bio odlučan da umre u glavnom gradu. Odbijao je svaku pomisao na izbeglički, neizvesni status, i kao što je obećavao od samog početka rata, izvršio je samoubistvo u trenucima bezizlaza i poraza.
Naime, septembra 1939. u Krol Operi, obraćajući se nemačkoj naciji, Hitler je između ostalog rekao da je ponovo obukao uniformu, koja mu je između 1914—1918. bila najsvetija i da je neće skinuti dok ne dobije rat, a ako izgubi – on taj kraj neće dočekati. Nešto posle ponoći 29. aprila, završio je diktiranje svog privatnog i političkog testamenta i potom odlučio da se oženi svojom ljubavnicom Evom Braun, sa kojom je bio u vezi bez prekida od 1932. godine.
Samoubistvo su izvršili zajedno, oko 15:30 časova, 30. aprila. Adolf Hitler je zagrizao ampulu cijanida i pucao sebi u glavu, dok je Eva Hitler popila samo otrov. Njihova tela par minuta kasnije iznesena su u dvorište Rajhstaga, polivena sa 200 litara benzina i spaljena.
Osim zvanične verzije smrti pojavljuju se tvrdnje da je umro u Argentini.
Ostali događaji na današnji dan:
313. Rimski car Konstantin I Veliki objavio Milanski edikt kojim je legalizovano hrišćanstvo u Rimskom Carstvu.
1777. Rođen nemački matematičar i astronom Karl Fridrih Gaus. Izumeo više metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji. Smatra se jednim od najvećih matematičara svih vremena.
1789. Džordž Vašington izabran za prvog predsednika SAD. Posle dva predsednička mandata, u septembru 1796, uputio narodu SAD oproštajnu poruku i povukao se na svoje imanje.
1803. SAD od Napoleona Bonaparte za 15 miliona dolara kupile Lujzijanu, koja je istog dana 1812. i formalno ušla u sastav SAD kao 18. članica.
1804. U borbama u Surinamu Britanci prvi put upotrebili šrapnel, nazvan po izumitelju Henriju Šrapnelu.
1870. Rođen austrijski kompozitor mađarskog porekla Franc Lehar, najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini XX veka.
1883. Umro francuski slikar Eduar Mane, jedan od začetnika impresionizma.
1883. Rođen češki pisac Jaroslav Hašek, autor romana “Doživljaji dobrog vojnika Švejka”.
1893. Rođen Joakim fon Ribentrop, šef diplomatije nacističke Nemačke. Međunarodni sud u Nirnbergu osudio ga na smrt zbog zločina u II svetskom ratu. Smrtna kazna vešanjem izvršena 1946.
1895. Svečano otvorena Prva internacionalna izložba u Veneciji. Vremenom postala najveća smotra savremene likovne umetnosti u svetu, Venecijanski bijenale.
1900. Havaji postali deo SAD.
1909. Rođena holandska kraljica Julijana. Kraljica postala 1948, 1980. abdicirala u korist starije kćerke Beatrise.
1915. U Parizu osnovan Jugoslovenski odbor, organizacija srpskih, hrvatskih i slovenačkih političkih emigranata iz Austro-Ugarske. U vreme I svetskog rata vodila akcije za oslobađanje južnoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske i za njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom.
1934. Austrija donela novi ustav kojim je ozakonjena diktatura kancelara Engelberta Dolfusa.
1941. Nezavisna Država Hrvatska donela zakon o rasnoj pripadnosti. Počeli progoni Srba, Jevreja i Roma.
1945. Adolf Hitler i njegova ljubavnica Eva Braun izvršili samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu. Ruske trupe ušle u centar Berlina, osvojile Rajhstag i druge državne institucije. Savezničke trupe osvojile Minhen, francuske ušle u Austriju.
1945. Jugoslovenska vojska oslobodila, u II svetskom ratu, ustaški logor Jasenovac.
1953. U Beogradu za posetioce otvoren Železnički muzej, prvi takav muzej u Jugoslaviji, osnovan u februaru 1950.
1973. Predsednik SAD Ričard Nikson prihvatio odgovornost za prisluškivanje stranačkih protivnika u aferi Votergejt 1972, što je dovelo do njegove ostavke, u avgustu 1974.
1975. Padom Sajgona, u koji su ušle snage Severnog Vijetnama, okončan vijetnamski rat. U ratu poginulo oko 58.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca, od kojih dva miliona civila.
1989. Umro je italijanski filmski režiser Serđo Leone, autor špageti-vesterna.
1991. U ciklonu u Bangladešu poginulo najmanje 125.000 ljudi.
1995. Predsednik SAD Bil Klinton naložio prekid trgovine sa Iranom i zabranio investicije u tu zemlju, optuživši Teheran da podržava međunarodni terorizam.
1999. U vazdušnim napadima NATO-a na Jugoslaviju pogođene zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije, u užem centru Beograda.
2000. Preminuo bivši premijer Danske Pol Hartling. 1978. postao komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice, 1981. dobio Nobelovu nagradu za mir.
2002. Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe proglasio vanredno stanje u zemlji zbog velike nestašice hrane koja je dovela hiljade stanovnika na ivicu gladi. Kriza s hranom nastupila usled suše i zatvaranja farmi koje su držali belci.
2003. SAD, Rusija, Evropska unija i UN zvanično objavile mapu za mirovne pregovore Izraela i Palestine, koji bi trebalo da dovedu do stvaranja nezavisne palestinske države 2005.
2005. Na jugu Iraka međunarodni istražioci otkrili masovnu grobnicu s 1.500 tela, za koja se veruje da su većinom ubijeni Kurdi, koji su tokom osamdesetih, u vreme režima Sadama Huseina, primorani da napuste domove na severu zemlje.
