Sa 20 godina Arnold je postao „Mister Universe" (najmlađi do tada), a s 21 se preselio iz Austrije u SAD. Došao je u Kaliforniju, gde mu je trener bio poznati Džo Vajder.
Na današnji dan izbrojani su glasovi na izborima za guvernera američke savezne države Kalifornije.
Zanimljivo je da to nisu bili redovni izbori, nego se radilo o glasanju za opoziv dotadašnjeg guvernera Greja Dejvisa iz Demokratske stranke. Razlozi za opoziv Dejvisa bili su finansijsko-političke prirode.
Švareneger je došao kao kandidat Republikanske stranke koja obično nudi niže poreze (ali i lošiju socijalnu politiku).
Inače, Arnold Švarceneger rođen je u austrijskom gradiću Talu pokraj Graca u Štajerskoj (svega 5 kilometara od centra Graca, s leve strane autoputa koja vodi za Linc i Nemačku).
Otac mu je bio policajac.
Švarceneger je postao miloner još pre nego što je uopšte postao filmski glumac. Na filmovima je zaradio veliko bogatstvo, a povećao ga je i različitim ulaganjima. Procenjuje se da danas ima nekoliko stotina miliona dolara. Švarceneger je po veri rimokatolik, a oženio se 1986. Mariom Šriver, poznatom članicom katoličke porodice Kenedi.
Živeli su u kući od 1000 kvadratnih metara u četvrti Los Anđelesa zvanoj Brentvud (između Beverli Hillsa i okeanske obale). Pohađali su katoličku crkvu sv. Monike u istoimenoj četvrti Santa Monika. Trenutno Arnold i Maria žive rastavljeno.
Ostali događaji na današnji dan:
1354 – Ubijen je rimski tribun Kola di Rienco, koji je, ponesen idejom o obnavljanju antičke republike i ujedinjenjem Italije pod vođstvom Rima, 1347. proglasio Rimsku Republiku. Ubijen je u ustanku koji je organizovalo rimsko plemstvo.
1469 – Umro je firentinski slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj.
1803 – Umro je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti, čije je delo inspirisalo generacije koje su pripremile i sprovele italijanski nacionalni preporod („Saul”, „Mira”, „Filip”, „Agamemnon”, „Brut I”, „Brut II”).
1810 – Rođen je Džejms Vilijem Maršal, čije je otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo „zlatnu groznicu” 1849.
1856 – Velika Britanija je počela „drugi opijumski rat” protiv Kine, u kojem joj se pridružila i Francuska. Kada su 1857. anglo-francuske trupe zauzele Kanton, Kina je kapitulirala i potpisala mir u Tjencinu.
1864 – Rođen je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima („Sumnjivo lice”, „Gospođa ministarka”, „Narodni poslanik”, „Protekcija”, „Ožalošćena porodica”, „Pokojnik”).
1871 – U Čikagu je izbio veliki požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao tri dana poginulo je oko 300 ljudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih kuća.
1895 – Rođen je argentinski državnik Huan Domingo Peron predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle sedamnaest godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo je izabran za predsednika. Umro je 1974, a predsednik Argentine postala je njegova supruga Izabela.
1895 – Ubijena je korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji. Zaveru na korejskom dvoru organizovao je Japan preko svog konzula generala Goro Miure.
1912 – Crna Gora je objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra, čime je počeo Prvi balkanski rat.
1953 – Velika Britanija i SAD su povukle svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni „A”. To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je rešena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955.
1954 – Vojne snage Severnog Vijetnama ušle su u glavni grad Hanoj.
1967 – Umro je britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela je niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948.
1970 – Nobelovu nagradu za književnost dobio je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.
1975 – Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli su najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje postignuto između zaraćenih hrišćana i muslimana.
1991 – Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma (7. jul) Slovenija i Hrvatska potvrdile su svoju samostalnost i nezavisnost od
SFR Jugoslavije.
1992 – Umro je Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio je politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi, a u istoriji evropskih naroda ostaće zapamćen i kao državnik koji se 1970. poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1971.
1993 – UN su ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbog politike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti.
1998 – Savet NATO usvojio je „detaljni operativni plan za vazdušne udare u fazama” na Kosovu. Predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dat je rok od 24 caša da ispuni zahteve iz rezolucije UN; Vlada Srbije donela je Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO pakta.
2001 – U udesu aviona švedske kompanije SAS na milanskom aerodromu „Linate” poginulo je 118 osoba.
2005 – U zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio delove Pakistana, Indije i Avganistana poginulo je više od 80.000 ljudi, od čega 17.000 dece, a oko 79.500 osoba je povređeno. Broj beskućnika dostigao je 3,3 miliona ljudi.
2008 – Haški tribunal pravosnažno je osudio bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Martića na 35 godina zatvora zbog zločina nad nesrbima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95. godine.
