Prvi tramvaj na konjsku vuču pušten je u saobraćaj na liniji Kalemegdan-Slavija.
Tada su „konjski tramvaji” bili svojevrsna atrakcija u glavnom gradu. Njime su se često vozili kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga Mašin, koji su obožavali to da rade. Kažu, tada je na spomenutoj trasi od početne do poslednje stanice, vožnja trajala i po 40 minuta jer je „konjski tramvaj” svako mogao da zaustavi na bilo kom mestu, kada poželi da izađe ili uđe.
Pre Beograda „konjski tramvaj” imali su samo Njujork, Pariz, London i Berlin.
Dve godine kasnije, Beograd je dobio prvi električni tramvaj, zvani „Čičica”, koji je „jurio” neverovatnih deset na sat.
Ostali događaji na današnji dan:
322. p.n.e. – Najveći govornik staroga veka Demosten izvršio je samoubistvo ispivši otrov. Kao vođa antimakedonske stranke u Atini, proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog (filipike). Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem govorničke veštine.
1322 – Vojska škotskog kralja Roberta I je u bici kod Bilandateško porazila engleske trupe kralja Edvarda II. Taj poraz prisilio je Englesku da prizna nezavisnost Škotske.
1806 – Napoleonove trupe pobedile su Pruse i Saksonce u bitkamakod Jene i Auerštata. U narednih šest nedelja Napoleon je pokorio Prusku.
1809 – Bečkim mirom Austrija je prinuđena da Trst, deo Hrvatskei Dalmacije preda Napoleonovoj Francuskoj, Galiciju Poljskoj i Rusiji, a distrikt In Bavarskoj.
1882 – Rođen je irski državnik Emon de Valera, liderrepublikanskog pokreta „Šin fejn” (irski – Mi sami) od 1917. do 1926, predsednik Irske od 1959. do 1973. Kao premijer od 1937. do 1959. (sa dva kraća prekida) sporazumno je rešio neka sporna ekonomska, politička i vojna pitanja sa Velikom Britanijom. Bio je predsednik Lige naroda 1938-39.
1890 – Rođen je američki general i državnik Dvajt DejvidAjzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961, komandant NATO pakta od 1950. do 1952, kada je dao ostavku zbog predsedničkih izbora u SAD-u.
1912 – U Milvokiju je nepoznato lice pucalo u predsednika SADTeodora Ruzvelta. Debeli kaput i svežanj rukopisa u unutrašnjem džepu sprečili su da metak dođe do tela.
1913 – U najtežoj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, urudniku uglja kod Glamorgena u Velsu poginulo je 439 rudara.
1930 – Rođen je Žozef Dezire Mobutu, poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira (Kongo) do maja 1997, kada je zbačen sa vlasti u pobuni koju je predvodio Loran Kabila. Vladao je diktatorski od 1965, nakon okončanja petogodišnjeg građanskog rata u zemlji.
1933 – Nacistička Nemačka je napustila Ligu naroda iKonferenciju o razoružanju u Ženevi.
1939 – Više od 800 britanskih mornara je poginulo kada je, napočetku Drugog svetskog rata, nemačka podmornica „U 47″ uplovila u britansku ratnu luku i torpedima potopila brod „Rojal ouk”.
1941 – Nemci su u Drugom svetskom ratu streljali oko 6.000 civilaiz Kraljeva i okoline, zbog njihove podrške pokretu otpora.
1944 – Nemački feldmaršal Ervin Romel, nazvan „pustinjska lisica” nakon spektakularnih pobeda njegovog Afričkog korpusa u Drugom svetskom ratu, izvršio je samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hapšenje zbog umešanosti u zaveru protiv Hitlera.
1944 – Britanske i grčke snage oslobodile su Atinu koja je bilapod nemačkom okupacijom od aprila 1941.
1944 – U Dubrovniku je umro slikar Marko Murat, prvi pravi idosledni plenerista u srpskom slikarstvu. Od 1894. bio je nastavnik crtanja u Beogradu i značajno je uticao na stvaranje „beogradske škole”. Jedan je od osnivača umetničkog društva „Lada” (1904) i Umetničke zanatske škole u Beogradu (1905) („Devojka iz Konavala”, „Žena sa šeširom”, „Šipanska luka”, „Proleće u Šipanu”).
1947 – Tokom probnog leta američkog vojnog aviona na mlaznipogon, kapetan Čarls Jeger postao je prvi čovek koji je probio zvučni zid.
1964 – Nobelovu nagradu za mir dobio je američki borac za ljudska prava crnaca Martin Luter King.
1973 – U Tajlandu je vlada premijera Tanoma Kitikačorna primorana da podnese ostavku pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske demonstracije.
1977 – Umro je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis „Bing” Krozbi, zvezda holivudskog muzičkog filma, dobitnik Oskara za film „Idući svojim putem”.
1988 – Egipćanin Nagib Mahfuz postao je prviarapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
1990 – Umro je Leonard Bernstajn, američki pijanist,dirigent i kompozitor čuvenog mjuzikla „Priča sa zapadne strane”. Dirigovao je gotovo svim velikim američkim orkestrima, a od 1958. do 1969. vodio je Njujoršku filharmonijou (dve simfonije, opera „Nevolja na Tahitiju”, balet „Slobodna mašta”, muzika za film).
1994 – Nobelovu nagradu za mir podelili su premijer Izraela JicakRabin, šef izraelske diplomatije Šimon Peres i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat.
1999 – Umro je bivši predsednik Tanzanije Džulijus Njerere, jedan od lidera Pokreta nesvrstanih, ključna ličnost u borbi za nezavisnost zemlje od Velike Britanije 1961, predsednik države od 1962. do 1985. kada se, kao jedan od prvih post-kolonijalnih afričkih lidera, dobrovoljno povukao sa vlasti. Na svahili jezik preveo je Šekspirova dela „Julije Cezar” i „Mletački trgovac”.
2000 – Alija Izetbegović, poslednji ratni lider na prostorubivše Jugoslavije, povukao se iz Predsedništva Bosne i Hercegovine.
2001 – U nigerijskom gradu Kano ubijeno je najmanje 200 anti-američkih demonstranata koji su dva dana palili crkve, džamije i radnje.
2003 – Umro je Moktar Uld Dada prvi predsednikMauritanije, koji je na vlasti bio od 1960. kada je ta zemlja dobila nezavisnost od Francuske.
