Korijan erlajnsov let 007 je bila oznaka za Boing 747 kojeg je oborio sovjetski presretač Suhoj Su-15 kod ostrva Moneron, zapadno od ostrva Sahalin u Japanskom moru 1. septembra 1983. Pilot lovca je bio major Genadij Osipovič. Svih 269 putnika i članova posade je poginulo, među njima i američki kongresmen Lorens Makdonald.
Avion je leteo od Njujorka do Seula preko Enkoridža kada je skrenuo sa kursa i proleteo kroz zabranjeni sovjetski vadzušni prostor u isto vreme kada i jedna američka izviđačka misija. Pilot nije reagovao ni na jedno upozorenje iako je gotovo 2,5 sati leteo u okviru vazdušnog prostora Sovjetskog Saveza na kraju kada su propali svi pokušaji da se avion vrati na definisani vazdušni koridor pilot Su-15 je dobio naređenje da obori avion. Avion je oboren sa dve rakete R-98 i on je sa 269 putnika i članova posade pao u Japansko more.
SSSR je u početku negirao znanje o ovom incidentu, ali je kasnije priznao obaranje, tvrdeći da je avion bio na špijunskoj misiji. Politbiro je rekao da je to bila namerna američka provokacija da se testira spremnost sovjetskih oružanih snaga ili da se izazove rat. SAD je optužio SSSR da opstruiše operacije potrage i spasavanja. Sovjetska vojska je zataškala dokaze koje je tražio istraživački tim Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, na prvom mestu snimače podataka o letu, koji su na kraju objavljeni osam godina kasnije nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Planirani i stvarni pravac leta 007
Ovaj incident je bio jedan od najnapetijih trenutaka Hladnog rata i izazvao je rast antisovjetskog raspoloženja, naročito u SAD. Suprotstavljeni stavovi o incidentu nikada nisu u potpunosti razjašnjeni. Stoga nekoliko grupa nastoje da ospore zvanične izveštaje i pružaju alternativne teorije o događaju. Objavljivanje transkripata i podataka o letu je potvrdilo neke detalje.
Kao posledica incidenta, SAD je izmenila procedure letenja za avione koji poleću sa Aljaske.
Ostali događaji na današnji dan:
1159. Umro je papa Adrijan IV, rođen kao Nikolas Brejkspir, jedini Englez koji je biran za poglavara katoličke crkve. Izabran je 1154.
1531. U Švajcarskoj je počeo rat Ciriha, centra švajcarske reformacije, i katoličkih kantona. Nakon što su bolje organizovani katolički kantoni pobedili u bici kod Kapela, sedište protestantizma premešteno je u Ženevu.
1715. Umro je francuski kralj Luj XIV, nazvan „Kralj Sunce”. Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast vršio do svoje smrti (1661) kardinal Mazaren. Tokom njegove vladavine Francuska je postala ekonomska i kolonijalna sila i centar evropske kulture. Sagradio je Versaj, simbol apsolutističke monarhije.
1822. Rođen je američki političar i sveštenik Hajram Rouds Revels, prvi crnac koji je postao član Kongresa SAD.
1870. U bici kod Sedana u francusko-pruskom ratu, Prusi su pod komandom Helmuta fon Moltkea naneli težak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, što je dovelo do pada Drugog carstva.
1875. Rođen je američki pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika.
1900. Velika Britanija je anektirala Južnoafričku Republiku.
1916. Bugarska, kao saradnik Nemačke u Prvom svetskom ratu, objavila je rat Rumuniji.
1923. U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uništio Tokio, poginulo je najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona je ostalo bez domova.
1928. Albanija je proglašena kraljevinom sa Zoguom I naprestolu.
1939. Nemačka je bez objave rata napala Poljsku i time započela Drugi svetski rat, koji je trajao šest godina uz učešće 61 zemlje. Poginulo je oko 50 miliona ljudi, a ranjeno više od 35 miliona.
1945. Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime je uspostavljena autonomna pokrajina Vojvodina i Kosovsko-metohijska oblast.
1953. U avionskoj nesreći je poginuo francuski violinista Žak Tibo, član čuvenog trija sa Alfredom Kortoom i Pablom Kazalsom.
1961. U Beogradu je počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja kao nezavisnog vanblokovskog činioca.
1962. U zemljotresu u severozapadnom Iranu razoreno je preko 300 sela, a poginulo je 12.000 ljudi.
1967. Umro je ruski književnik Ilja Grigorjevič Erenburg. Njegov roman „Kravljenje” (1954) smatra se jednim od prvih dela koje je nagovestilo destaljinizaciju u ruskoj književnosti, a elemente polemike sa Staljinovim vremenom sadrže i opsežni memoari „Ljudi, godine život” (1961-63).
1969. Grupa oficira s pukovnikom Moamerom Gadafijem na čelu oborila je sa vlasti kralja Libije Idriza I i proglasila republiku.
1972. Američki velemajstor Robert Fišer je u meču u Rejkjaviku pobedio ruskog velemajstora Borisa Vasiljeviča Spaskog rezultatom 12,5:8,5 i postao 11. prvak sveta u šahu. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, a za prvaka sveta proglašen je ruski velemajstor Anatolij Karpov.
1974. Anastasio Somoza je izabran za predsednika Nikaragve.
1982. Umro je bivši poljski lider Vladislav Gomulka , vođa Poljske radničke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970.
1993. U Ženevi su propali pregovori o okončanju 17-mesečnog rata u Bosni i Hercegovini, pošto su predstavnici bosanskih Muslimana
odbacili mirovni plan međunarodnih posrednika.
1999. UNHCR je saopštio da je od juna, kada su okončani sukobi na Kosovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo tu srpsku pokrajinu, a da se
na Kosovo vratilo 772.300 Albanaca izbeglih tokom višemesečnih sukoba.
2000. Na predizbornoj konvenciji u beogradskom centru „Sava”,pred više od 3.000 građana, lideri Demokratske opozicije Srbije (DOS) potpisali su dokument “Ugovor sa Srbijom” kojim su se obavezali da će, ukoliko dođu na vlast, uspostaviti demokratsku vlast u Srbiji.
2003. Holandija je postala prva država na svetu u kojoj je marihuana u slobodnoj prodaji i ona se može kupiti kao lek za bolesnike od raka ili AIDS-a.
2004. U Beslanu u Severnoj Osetiji grupa otmičara zauzela je školu i za taoce uzela učenike, nastavnike i roditelje. U trodnevnoj drami i akciji oslobađanja talaca stradalo je više od 300 civila od toga 172 deteta, a više od 1.200 osoba je povređeno.
2004. Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Radoslava Brđanina na 32 godine zatvora, zbog učešća u etničkom čišćenju bosanskih Hrvata i Muslimana u Bosanskoj Krajini 1992.
2010. U govoru naciji, američki predsednik Barak Obama objavio je da je borbena misija SAD u Iraku okončana i da odgovornost za bezbednost u toj zemlji prelazi na Iračane. U sedam godina rata u Iraku poginulo je nešto više od 4.400 američkih vojnika.
