U subotu veče, 14. aprila, temperatura se spustila blizu nule, a okean je bio veoma miran. Drugi oficir Čarls Lajtoler kasnije je napisao da je to veče 'more bilo kao staklo'. Nije bilo mesečine, ali je nebo bilo vedro.
Kapetan Edvard Smit, verovatno zbog upozorenja o ledenim bregovima, koji su primljeni proteklih dana, promenio je kurs Titanika za oko 18 kilometara južno u odnosu na uobičajnu maršrutu broda.
Te subote u 13:45, poruka sa parobroda SS Amerika upozoravala je na velike sante leda južno od Titanikove rute, ali je upozorenje bilo upućeno u USN hidrografsku kancelariju i nije nikada dostavljeno kabini broda. Upozorenja su stizala tokom celog dana, ali su bila uobičajena za to doba godine. Kasnije te večeri, oko 21:30, telegrafski operateri Džek Filips i Harold Brajd primili su još jedan izveštaj o brojnim, velikim ledenim bregovima, ovoga puta sa broda Mesaba, ali ni ovaj izveštaj nije stigao do kabine. Iako su upozorenja i dalje pristizala, nije bilo operativnih ili bezbednosnih razloga da brod promeni kurs. Titanik je imao tri grupe po dva osmatrača koji su se menjali na svaka dva sata, i bilo koje druge večeri skoro je izvesno da bi videli ledeni breg na vreme. Ipak, u noći 14. aprila poklopilo se nekoliko fatalnih faktora: bez meseca i vetra, uz tamnu stranu brega koja je bila okrenuta prema brodu, osmatrači su bili bespomoćni. Da su ugledali santu desetak sekundi ranije, ili čak kasnije, nesreća bi verovatno bila izbegnuta. Čak i da je brod udario direktno u ledeni breg, pretpostavlja se da ne bi potonuo. Ali, kao što je Lajtoler rekao pred američkim istražiteljima, „te večeri je sve bilo protiv nas”.
U 23:39, ploveći južno od Njufaundlenda, osmatrači Frederik Flit i Reginald Li ugledali su veliki ledeni breg pravo ispred broda. Flit je tri puta pozvonio brodskim zvonom i telefonirao u kabinu. Šesti oficir Mudi se javio.
Flit: – Jeste li tu!? –
Mudi: – Da, šta vidite? –
Flit: – Ledeni breg, pravo napred! –
Mudi: – Hvala vam. –
Mudi je istog trenutka obavestio prvog oficira Murdoka o pozivu. Murdok (koji je u tom trenutku već video breg) naredio je potpuni zaokret nalevo, punom brzinom unazad, što je promenilo pravac u kom su motori okretali spoljašnje propelere (turbine koje su pokretale centralni propeler nisu mogle da promene pravac). Desna strana broda sudarila se sa bregom 37 sekundi nakon što je breg primećen, cepajući brodsko korito na nekoliko mesta i potiskujući zakivke ispod nivoa vode, praveći ukupno šest pukotina u prvih pet vodootpornih odeljaka. Peti odeljak pritom je oštećen za svega četiri metra. Nakon sudara, Murdok je naredio okretanje kormila krajnje udesno, što je zanelo Titanik tako da je krma zaobišla santu. Vodootporna vrata koje dele pregrade u potpalublju odmah su spuštena, ali je voda počela da puni prvih pet odeljaka – jedan više nego što je Titanik mogao da izdrži na vodi. Kapetan Smit, iznenađen jačinom udara, dotrčao je u kabinu i naredio da se „sve ugasi”. Nakon inspekcije koju su izvršili brodski stolar Dž. Hatčinson i konstruktor Titanika Tomas Endruz, bilo je jasno da će brod potonuti.
U 00:30, oko 50 minuta nakon sudara, Kapetan Smit je naredio da se čamci za spasavanje pripreme za ukrcavanje. 15 minuta kasnije četvrti oficir Jozef Bokshol ispalio je prvu raketu za pomoć.
Ostali događaji na današnji dan:
1629. Rođen je holandski matematičar i astronom Kristijan Hajgens. Otkrio je prsten oko Saturna i konstruisao časovnik sa klatnom.
1759. U Londonu je umro nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl. Njegov veliki opus sadrži opere, oratorije i veliki broj kompozicija za orkestar, a najpoznatiji su oratoriji “Mesija”, “Izrael u Egiptu” i “Saul”.
1849. Na inicijativu revolucionarnog lidera Lajoša Košuta Mađarska je proglasila nezavisnost od Austrije.
1865. Predsednik SAD Abraham Linkoln smrtno je ranjen u atentatu nekoliko dana nakon završetka gradjanskog rata. Na njega je u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But. Preminuo je sledećeg dana, a novi predsednik postao je Endrju Džonson.
1883. Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne.
1900. Predsednik Francuske Emil Lube otvorio je u Parizu Međunarodnu izložbu koja se prostirala na 547 jutara, najveću te vrste u istoriji Evrope.
1904. Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ser Džon Gilgud . Slavu je stekao ulogama Šekspirovih junaka, a filmsku nagradu Oskar dobio je 1981. za ulogu u filmu “Artur”.
1907. Rođen je haićanski predsednik Fransoa Divalije, “Papa Dok”. Bio je predsednik-diktator Haitija od 1957. do smrti 1971. godine.
1914. Umro je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms.
1917. Umro je poljski lekar Ludovik Lazar Zamenhof, izumitelj veštačkog jezika esperanto. Pod pseudonimom Dr Esperanto izdao je 1887. godine udžbenik novostvorenog jezika “Lingvo Internacia”.
1930. Ruski pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od utemeljivača ruskog futurizma, autor lirskih poema “Oblak u pantalonama” i “Flauta kičma”, izvršio je samoubistvo u Moskvi.
1931. U Španiji je proglašena republika nakon abdikacije i bekstva iz zemlje kralja Alfonsa III. Republiku je 1939, posle trogodišnjeg građanskog rata, ukinuo general Francisko Franko.
1945. Savezničke trupe uhapsile su nemačkog diplomatu i političara Franca fon Papena i izručile ga sudu za ratne zločine u Nirnbergu. Oslobođen je krivice, kasnije je u Nemačkoj osuđen na osam godina zatvora, ali je pušten već 1949.
1969. Umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, poznat po studijama i raspravama o staroj dubrovačkoj i dalmatinskoj književnosti.
1975. U Sikimu (severoistočna Indija) ukinuta je monarhija i proglašena republika. Sikim je postao 22. država Indijske Unije.
1986. Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar, životna saputnica Žan Pol Sartra . Njena knjiga “Drugi pol” bila je inspiracija feminističkog pokreta.
1988. U Ženevi su Avganistan i Pakistan potpisali sporazum o Avganistanu, a SSSR i SAD su dali izjave o nemešanju i neintervenciji. Sporazumom je predvidjen povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana.
1994. Dva američka borbena aviona F-15 greškom su, iznad severnog Iraka, oborila dva američka helikoptera, usmrtivši svih 26 ljudi u njima.
1995. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da ubivšoj Jugoslaviji ima oko milion ljudi kojima je potrebna medicinska pomoć zbog psiholoških trauma izazvanih ratom.
1999. Najmanje 75 ljudi je poginulo, a 25 je teško ranjeno u Metohiji u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO-a.
1999. Pakistan je izvršio probu balističke rakete dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.
2000. Mitingom u centru Beograda, pod geslom “Stop teroru -za demokratske izbore”, srpska opozicija počela je koordiniranu akciju za demokratske promene u zemlji.
2003. Na zasedanju u Luksemburgu šefovi diplomatija Evropske unije (EU) odlučili su da zabrane ulazak na teritoriju EU svim licima na Balkanu koja pomažu haškim optuzenicima na slobodi.
2003. U blizini Bagdada američke specijalne snage uhapsile su bivšeg lidera palestinskog gerilskog pokreta Abu Abasa , optuženg da je organizovao otmicu italijanskog putničkog broda “Akile Lauro” 1985. godine i ubistvo Amerikanca Leona Klinghofera koji je bačen u Sredozemno more.
2006. Umro je Beri Nelson, glumac koji je prvi oživeo lik čuvenog britanskog agenta 007 Džejmsa Bonda u TV adaptaciji “Kazino Rojala” 1954. godine.
2009. Iz SAD za Nemačku deportovan je Džon Demjanjuk, bivši čuvar u nacistickom logoru smrti u Poljskoj, osumnjičen za ubistvo 29.000 Jevreja, tokom Drugog svetskog rata.
2010. U snažnom zemljotresu, jačine 7,1 Rihterove skale, koji je pogodio Kinu, poginulo je 2.183 osobe, povređeno 12.135, a 84 osobe se vode kao nestale.
