Džordž Vašington, američki revolucionarni vrhovni komandant (1775 — 1783) i prvi predsednik SAD (1789 — 1797). Rođen u bogatoj porodici u Vestmorlend okrugu, Virdžinija, imao je privatno obrazovanje i radio je kao građevinski inspektor od svoje 16. godine.
Godine 1752. nasledio je posed svog brata na Maunt Vernonu, uključujući 18 robova čiji je broj do 1760. porastao na 49, mada on lično nije odobravao ropstvo. U Francusko-indijanskom ratu imenovan je za pukovnika i poslat na teritoriju Ohaja. Pošto je Edvard Bredok ubijen, Vašington je postao komandant svih trupa u Virdžiniji i poveren mu je zadatak da odbrani zapadnu granicu (1755-58). Povukao se iz službe da bi upravljao svojim imanjem i 1759. oženio se Martom Dendridž Kastis (1731-1802), udovicom.
Radio je u Kući Burdžusa 1759-74, podržavajući kolonizatore, i u Kontinetalnom Kongresu 1774 — 1775. Godine 1775. izabran je za komandanta Kontinentalne armije. Kasnije, u Američkoj revoluciji, pokazao se kao izvanredan komandant i pouzdan vođa, uprkos tome što je doživeo nekoliko poraza. Kada je rat uspešno okončan osvajanjem Jorktauna (1781), napustio je službu i vratio se u Maunt Vernon (1783). Bio je delegat i predsedavajući na ustavnoj konvenciji (1787) i pomogao da se osigura odobrenje Ustava u Virdžiniji.
Kada su se državni glasači sastali da izaberu prvog predsednika (1789), Vašington je jednoglasno izabran. Oformio je kabinet da bi se uskladio frakcijske i političke razlike, ali je imao jaku centralnu vladu. Kada je izabran u drugom mandatu, tražio je kompromisno rešenje između političkih frakcija od kojih su kasnije postale federalistička i demokratska partija. Javno je istakao neutralnost u ratu između Britanije i Francuske (1793) i poslao trupe da suzbije Viski pobunu (1794).
Odbio je treći mandat, napravivši presedan za naredne 144. godine, i povukao se se 1797. pošto je održao svoj oproštajni govor. Poznat kao otac svoje zemlje, smatra se jednom od najvećih ličnosti u istoriji SAD.
Ostali događaji na današnji dan:
313. Rimski car Konstantin I Veliki objavio Milanski edikt kojim je legalizovano hrišćanstvo u Rimskom Carstvu.
1777. Rođen nemački matematičar i astronom Karl Fridrih Gaus. Izumeo više metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji. Smatra se jednim od najvećih matematičara svih vremena.
1803. SAD od Napoleona Bonaparte za 15 miliona dolara kupile Lujzijanu, koja je istog dana 1812. i formalno ušla u sastav SAD kao 18. članica.
1804. U borbama u Surinamu Britanci prvi put upotrebili šrapnel, nazvan po izumitelju Henriju Šrapnelu.
1870. Rođen austrijski kompozitor mađarskog porekla Franc Lehar, najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini XX veka.
1883. Umro francuski slikar Eduar Mane, jedan od začetnika impresionizma.
1883. Rođen češki pisac Jaroslav Hašek, autor romana “Doživljaji dobrog vojnika Švejka”.
1893. Rođen Joakim fon Ribentrop, šef diplomatije nacističke Nemačke. Međunarodni sud u Nirnbergu osudio ga na smrt zbog zločina u II svetskom ratu. Smrtna kazna vešanjem izvršena 1946.
1895. Svečano otvorena Prva internacionalna izložba u Veneciji. Vremenom postala najveća smotra savremene likovne umetnosti u svetu, Venecijanski bijenale.
1900. Havaji postali deo SAD.
1909. Rođena holandska kraljica Julijana. Kraljica postala 1948, 1980. abdicirala u korist starije kćerke Beatrise.
1915. U Parizu osnovan Jugoslovenski odbor, organizacija srpskih, hrvatskih i slovenačkih političkih emigranata iz Austro-Ugarske. U vreme I svetskog rata vodila akcije za oslobađanje južnoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske i za njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom.
1934. Austrija donela novi ustav kojim je ozakonjena diktatura kancelara Engelberta Dolfusa.
1941. Nezavisna Država Hrvatska donela zakon o rasnoj pripadnosti. Počeli progoni Srba, Jevreja i Roma.
1945. Adolf Hitler i njegova ljubavnica Eva Braun izvršili samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu. Ruske trupe ušle u centar Berlina, osvojile Rajhstag i druge državne institucije. Savezničke trupe osvojile Minhen, francuske ušle u Austriju.
1945. Jugoslovenska vojska oslobodila, u II svetskom ratu, ustaški logor Jasenovac.
1953. U Beogradu za posetioce otvoren Železnički muzej, prvi takav muzej u Jugoslaviji, osnovan u februaru 1950.
1973. Predsednik SAD Ričard Nikson prihvatio odgovornost za prisluškivanje stranačkih protivnika u aferi Votergejt 1972, što je dovelo do njegove ostavke, u avgustu 1974.
1975. Padom Sajgona, u koji su ušle snage Severnog Vijetnama, okončan vijetnamski rat. U ratu poginulo oko 58.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca, od kojih dva miliona civila.
1989. Umro je italijanski filmski režiser Serđo Leone, autor špageti-vesterna.
1991. U ciklonu u Bangladešu poginulo najmanje 125.000 ljudi.
1995. Predsednik SAD Bil Klinton naložio prekid trgovine sa Iranom i zabranio investicije u tu zemlju, optuživši Teheran da podržava međunarodni terorizam.
1999. U vazdušnim napadima NATO-a na Jugoslaviju pogođene zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije, u užem centru Beograda.
2000. Preminuo bivši premijer Danske Pol Hartling. 1978. postao komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice, 1981. dobio Nobelovu nagradu za mir.
2002. Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe proglasio vanredno stanje u zemlji zbog velike nestašice hrane koja je dovela hiljade stanovnika na ivicu gladi. Kriza s hranom nastupila usled suše i zatvaranja farmi koje su držali belci.
2003. SAD, Rusija, Evropska unija i UN zvanično objavile mapu za mirovne pregovore Izraela i Palestine, koji bi trebalo da dovedu do stvaranja nezavisne palestinske države 2005.
2005. Na jugu Iraka međunarodni istražioci otkrili masovnu grobnicu s 1.500 tela, za koja se veruje da su većinom ubijeni Kurdi, koji su tokom osamdesetih, u vreme režima Sadama Huseina, primorani da napuste domove na severu zemlje.
