Gari Kasparov rođen je kao Hari Vajnštajn. Otac mu je bio Jevrejin, a majka Jermenka, devojačkog prezimena Kasparjan. Roditelji su mu se rano razveli i majka je svoje prezime promenila u rusku varijantu Kasparov. Sa 12 godina Hari je uzeo majčino prezime i 'rusificirao' ime.
Svetska šahovska javnost ga je upoznala godine 1979. kada je ubedljivo pobedio na turniru u Banjoj Luci. Sledeće godine priznata mu je titula velemajstora. Brzo je napredovao. Godine 1982. na prvenstvu SSSR podelio je prvo mesto sa Lavom Psahisom.
Uz profesionalno igranje šaha, bio je odličan student anglistike. Rado čita poeziju i napamet zna mnoge pesme Jesenjina, Ljermontova i Jevtušenka. Fizički je snažan, igra fudbal i vozi bicikl.
Karpov je bio miljenik starog sistema. Imao je nekoliko političkih funkcija, bio je i potpredsednik sovjetske (a zatim ruske) šahovske organizacije.
Nasuprot tome, Kasparov od početka perestrojke javno delovao, pružajući oduševljenu potporu Gorbačovljevim reformama, a zatim i Jeljcinu. Kasnije se međutim razočarao u obojicu.
Njihovo suparništvo je 1990-ih godina dovelo i do borbe za vlast u Ruskoj šahovskoj organizaciji, a i FIDE je u tu borbu bila upletena.
Karpov je u prvoj polovini 1990-ih godina više puta posećivao Srbiju i Crnu Goru. Igrao je na međunarodnim takmičenjima za ekipu Agrouniverzala iz Zemuna. Vrhunac podrške Srbiji bilo je odigravanje simultanke u Vukovaru 1995. Nasuprot tome, Kasparov je izražavao snažnu podršku Hrvatskoj. Više puta je dolazio na odmor i pripreme za mečeve na Crveni otok kraj Rovinja. Igrao je za ekipu Borovo Vukovar. Kako je građanski rat u bivšoj Jugoslaviji odmicao a rat na teritoriji Hrvatske se završio, Kasparov je sada započeo da podržava tadašnje muslimanske paravojne formacije Alije Izetbegovića u Bosni i Hercegovini.
Na Evropskom šampionatu u šahu 1992. godine za muškarce u Debrecinu, posle pobede tadašnje SR Jugoslavije u prvom kolu nad bivšom Čehoslovačkom rezultatom 3:1, Kasparov je zapretio da će napustiti Evropsko prvenstvo ako se SRJ ne izbaci sa turnira. Organizatori su tada, ne želevši da izgube svetskog šampiona u šahu, sa obrazloženjem kako je reč o primeni sankcija Ujedinjenih nacija na sport, izbacili reprezentaciju SRJ sa prvenstva.
Kasparov je odigrao nekoliko značajnih mečeva protiv računarskih programa, koji su početkom prve decenije XXI veka postali toliko jaki da dobijaju većinu partija i protiv vodećih velemajstora.
U februaru 1996. igrao je meč u šest partija protiv IBM-ovog računala Deep Blue. Izgubio je prvu partiju, ali zatim dobija tri partije uz dva remija.
Maja 1997. gubi meč protiv poboljšane verzije Deep Blue. Pri rezultatu 1-1 uz tri remija, izgubio je poslednju partiju nakon grube greške u otvaranju. Dugo vremena nakon tog meča Kasparov, a i drugi velemajstori, izražavali su sumnju da je IBM varao, tako što je neki velemajstor u tajnosti proveravao poteze koje je računar izabrao. Programi, naime, računaju varijante stotinu miliona puta brže od čoveka, ali ponekad se izgube u pozicijama gde je potrebna dalekosežna strategija i gde ljudska intuicija nadvladava.
Novembra 2003. godine, Kasparov je igrao meč u četiri partije protiv programa X3D Fric, koji je na osnovu prethodnih rezultata imao rejting od 2807 poena. U meču su korišćeni virtuelna tabla, 3D naočare i sistem za prepoznavanje glasa. Meč je završen nerešeno, 1:1 uz dva remija. Ovaj program računa sto miliona poteza u sekundi, dok čak i svetski prvak ne može računati više od dva poteza u sekundi.
U martu 2005, nakon pobede na velikom turniru u Linaresu, Kasparov je objavio da napušta šah, i da će se posvetiti političkoj karijeri, jer smatra potrebnim „učiniti sve u mojoj moći za otpor diktaturi Vladimira Putina”. Vodeći je član grupe liberalne opozicije Komitet 2008.
Ostali događaji na današnji dan:
1519 – Rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala je Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu izvršen je 1572. pokolj više hiljada hugenota (Bartolomejska noć).
1598 – Francuski kralj Henri IV potpisao je Nantski edikt, kojim se hugenotima (protestanti) priznaju ista prava kao i katolicima. Nantski edikt, neprijateljski primljen od katolika, ukinuo je Luj XIV 18. oktobra 1685. godine.
1605 – Umro je ruski car Boris Godunov. Njegov život inspirisaoje Aleksandra Puškina da napiše dramu “Boris Godunov”, a Modesta Musorgskog da komponuje istoimenu operu.
1695 – Umro je francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten. Ogledao se u svim književnim rodovima (pesme, novele, romani, komedije, tekstovi za opere), ali je u istoriju književnosti ušao delom “Basne” objavljenim u 12 knjiga. Godine 1684. izabran je za člana Francuske akademije.
1743 – Rođen je američki državnik i pravnik Tomas Džeferson osnivač Demokratske stranke, treći predsednik SAD (1801-1809). Jedan je od glavnih autora “Deklaracije o nezavisnosti” koja je usvojena 4. jula 1776. godine. Od Napoleona I kupio je 1803. Luizijanu.
1813 – Umro je slavni ruski vojskovođa Mihail Kutuzov. Kao vrhovni komandant ruske vojske zaslužan je za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan je od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja “Rat i mir”.
1832 – Rođen je srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio je oko 300 portreta savremenika, među kojima Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije.
1848 – Sicilija je proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.
1869 – U Pančevu je izašao prvi broj nedeljnika “Pančevac”. U ovom listu objavljen je prvi prevod na srpski jezik “Komunističkog manifesta”. List je više puta zabranjivan i obnavljan.
1885 – Rođen je mađarski filozof i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio je ministar u vladi Imre Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.
1892 – Rođen je britanski maršal avijacije Artur Haris Bombaš, poznat po taktici “tepih-bombardovanja” koja je u Drugom svetskom ratu primenjena na Keln, Berlin i Drezden.
1898 – Marija Kiri Sklodovska otkrila je novi element koji je dobio naziv radij. Ovim otkrićem postavljeni su temelji nauke o radioaktivnosti.
1906 – U Dablinu je rođen irski književnik Samjuel Beket, uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik “teatra apsurda” (“Čekajući Godoa”). Godine 1969. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
1919 – Britanske trupe su u Amritsaru masakrirale oko 380 Indusa, pristalica vođe pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija.
1922 – Rođen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, jedan od lidera pokreta nesvrstanih i jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva (1963).
1941 – Rusija i Japan su potpisale sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.
1945 – Sovjetske trupe pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu oslobodile su Beč.
1945 – Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu uništilo je veliki deo Tokija.
1963 – Rođen je Gari Kasparov, ruski šahista. U 23 godini postao je svetski šampion, najmlađi u istoriji šaha. Titulu je preuzeo od zemljaka Anatolija Karpova.
1964 – Američki filmski glumac Sidni Poatje dobio je Oskara za film “Poljski ljiljani”, prvi crnac koji je dobio ovo visoko filmsko priznanje.
1966 – U udesu helikoptera poginuo je predsednik Iraka Abdul Salam Arif.
1975 – Vojnim pučem u Čadu zbačen je sa vlasti, a potom ubijen predsednik Fransoa Tombalbaje. Vlast je preuzelo Vrhovno vojno veće kojim je predsedavao Feliks Malum.
1975 – Pripadnik hrišćanske milicije u predgrađu Bejruta ubio je u autobusu 22 Palestinca. Taj napad smatra se početkom građanskog rata u Libanu.
1981 – Novinarka Vašington posta Dženet Kuk dobila je Pulicerovu nagradu za priču o osmogodišnjem narkomanu. Dva dana kasnije Kuk je vratila nagradu, nakon priznanja da je priču izmislila.
1990 – Sovjetski Savez je priznao odgovornost za masakr višehiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.
1995 – Ukrajina je pristala da do 2000. godine zatvori nuklearni reaktor u Černobilju, poznat po tome što je 1986. godine izazvao ogromno radioaktivno zagađenje.
1996 – U Briselu je završena donatorska konferencija za posleratnu Bosnu i Hercegovinu na kojoj je obećana 1 milijarda i 230 miliona dolara pomoći za obnovu zemlje.
1997 – Nakon dužeg odlaganja papa Jovan Pavle II posetio Sarajevo (BiH). Duž puta kojim je trebalo da prođe njegova motorizovana kolona pronađene su sveže postavljene mine.
1999 – U državi Mičigen (SAD) osuđen je doktor Džek Kervorkian na 10 do 25 godina zatvora za pomoć u samoubistvu Tomasa Jouka, koje je izvršeno godinu dana ranije i snimljeno na video kaseti.
2002 – Stalni Arbitražni sud u Hagu (Holandija) doneo je pravosnažnu odluku kojom je definisana 1.000 kilometara dugačka granica između Etiopije i Eritreje, čime je okončan sukob koji je kulminirao dvogodišnjim ratom (1998-2000) između te dve afričke zemlje.
2006 – U Italiji je umrla je književnica škotskog porekla, Mjuriel Spark, najpoznatija po svom delu “Mladost gospođice Džin Brodi”.
2008 – Umro je američki fotoreporter Bert Glin, koji jetokom svoje karijere zabeležio mnoge značajne događaje iz vremena hladnog rata, uključujući ulazak Fidela Kastra u Havanu 1959. godine i posetu Nikite Hruščova SAD iste godine. Bio je dugogodišnji fotograf agencije Magnum.
2010 – Nedeljnik “Pančevac” jedan od najstarijih lokalnih listova u Srbiji, obeležio je 141. godišnjicu postojanja.
