Vlad Tepeš Drakula bio je poznati borac protiv Turaka sa područja kneževine Vlaške u današnjoj Rumuniji.

Suparnik mu je bio moćni turski sultan Mehmed II Osvajač, poznat po osvajanju Carigrada i širenju Osmanskog Carstva sve do Bosne i granica Hrvatske.

Između njih dvojice izbio je sukob kad je Drakula odbio da plaća posebni porez koji su hrišćani morali da daju Osmanlijama.

Naime, Drakulina Vlaška bila je tada u svojevrsnom vazalnom statusu prema sultanu.

Sultan se još više naljutio kada je Drakula nasilno ušao u sultanovu državu Bugarsku i nabio više od 23.000 Turaka i Bugara na kolce (po tome je dobio nadimak „Nabijač”).

Sultan je pokrenuo veliku vojsku protiv buntovnog Drakule i provalio do vlaškog glavnog grada Trgovišta.

U toku noći Drakula je izveo akciju protiv udara izvevši napad pravo na sultanov logor.

Drakulina namera je bila da ubije sultana i tako obezglavi njegovu vojsku.

Atentat na sultana ipak nije uspeo. Međutim, sledeći dan je turska vojska kod Trgovišta naišla na još 20.000 Turaka i Bugara nabijenih na kolce.

To je razbilo turski moral i sultan se sa vojskom morao povući iz Vlaške.

 

Ostali događaji na danšnji dan:

1239. Rođen engleski kralj Edvard I, najznačajniji engleski vladar iz dinastije Plantagenet. Tokom vladavine učvrstio kraljevsku vlast nad plemstvom i pripojio Vels Engleskoj.

1397. Danska kraljica Margreta I pod danskom krunom objedinila Dansku, Švedsku i Norvešku.

1579. Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk proglasio suverenitet Engleske nad Nju Albionom, današnjom Kalifornijom.

1665. Portugalci i Britanci potukli Špance kod Montes Klarosa, što je omogućilo Portugalcima da još jednom pobedom nad Špancima kod Vilje Visiose ponovno uspostave nezavisnost Portugalije.

1682. Rođen švedski kralj Karlo XII. Njegova vladavina, tokom koje je uglavnom ratovao, označila kraj Švedske kao evropske velesile. Poginuo u inavaziji na Norvešku 1718.

1696. Umro poljski kralj Jan III Sobjeski, proslavljen vojskovođa u bitkama protiv Šveđana, Turaka, Tatara i Kozaka.

1703. Rođen engleski sveštenik i reformator Džon Vesli, osnivač pokreta metodista.

1719. Umro engleski pisac i političar Džozef Adison. S Ričardom Stilom 1711. osnovao list „Spektator” u kojem je objavljivao i svoje eseje, koji su začetak novog književnog žanra, novinskog podlistka.

1789. Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.

1818. Rođen francuski kompozitor Šarl Guno, autor popularnih opera „Faust” i „Romeo i Julija”.

1843. Počela pobuna domorodaca Maora protiv Britanaca na Novom Zelandu. Maori poraženi 1871. i povukli se u unutrašnjost ostrva.

1848. Austrijske trupe pod komandom generala Alfreda Vindišgreca ugušile ustanak Čeha u Pragu.

1867. Engleski hirurg Džozef Lister prvi upotrebio antiseptik kada je operisao svoju sestru Izabelu.

1882. Rođen ruski kompozitor Igor Fjodorovič Stravinski, jedan od vodećih muzičkih stvaralaca XX veka.

1925. Potpisan Ženevski protokol kojim je zabranjena upotreba bojnih otrova u ratu. Protokol potpisalo 29 zemalja.

1929. Rođen jermenski velemajstor Tigran Vartanovič Petrosjan, šahovski prvak sveta od 1963. do 1969.

1940. Sovjetska Crvena armija okupirala Letoniju i Estoniju i uspostavila prosovjetsku administraciju.

1944. Island postao nezavisna republika pošto su njegovi stanovnici na referendumu odlučili da se odvoje od Danske.

1947. Ustavotvorna skupština Burme donela odluku da proglasi nezavisnu Republiku Burmu.

1950. Ričard Loler u Čikagu izveo prvu operaciju presađivanja bubrega.

1953. Sovjetske trupe ugušile pobunu u Istočnoj Nemačkoj.

1967. Kina izvela probu prve hidrogenske bombe.

1971. SAD i Japan potpisali sporazum o vraćanju ostrva Okinave pod suverenitet Japana 1972.

1982. Predsednik Argentine, general Leopoldo Galtijeri, podneo ostavku posle poraza argentinske armije u ratu s Velikom Britanijom za Foklandska ostrva.

1988. Oko 5.000 radnika zemunske fabrike „Zmaj” demonstriralo ispred zgrade Skupštine SFRJ nezadovoljno svojim socijalnim položajem. To je bio početak masovnih mitinga koji su nazvani „antibirokratska revolucija”, a poslužili su za učvršćivanje vlasti lidera komunista Srbije Slobodana Miloševića.

1990. Demonstranti protiv Vlade Rumunije vratili se na ulice Bukurešta, nekoliko dana posle sukoba s policijom i rudarima lojalnim Vladi, a u kojima je poginulo pet osoba, a nekoliko desetina povređeno.

1991. Parlament Južne Afrike ukinuo poslednji zakon na kojem je od 1950. bila zasnovana politika aparthejda.

1992. Nemci Tomas Kemtner i Hajnrih Stribig, dva poslednja zapadna taoca u rukama islamskih terorista u Libanu, vratili se u Nemačku posle tri godine zatočeništva.

1993. U glavnom gradu Somalije Mogadišu poginulo šest, a povređena 43 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenjih nacija u pokušaju hvatanja lidera somalijskih gerilaca Mohameda Faraha Aidida.

1997. Ministarstvo Jugoslavije za telekomunikacije izdalo rešenja o zabrani rada većeg broja privatnih i nezavisnih radio-stanica. To je bila prva velika akcija vlasti protiv prava na slobodu informisanja u Jugoslaviji.

1999. Međunarodna organizacija rada usvojila sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.

2001. Evropska unija najavila proširenje do 2004. novim članicama iz bivših komunističkih zemalja.

2001. Na parlamentarnim izborima u Bugarskoj pobedio Nacionalni pokret bivšeg bugarskog cara Simeona II, čime je prvi put bivša monarhija postala politički aktivna u jednoj od zemalja Istočne Evrope. Simeon Saks Koburg 24. jula izabran za premijera Bugarske.

2002. U Batajnici kod Beograda počele ekshumacija i obdukcija leševa za koje se veruje da su Albanci čija su tela tu dovezena posle NATO-intervencije na Kosovu 1999.