Nakon prevrata dolazi do raskola i 'Crna ruka' se gasi. Tada dolazi do stvaranja organizacije 'Ujedinjenje ili smrt' koju su uglavnom činili bivši članovi Crne ruke, pa je i ona bila poznata pod imenom 'C. R'.
„Ujedinjenje ili smrt” je osnovana je 9. maja 1911. u Beogradu, a prvi njeni članovi i prvi potpisnici njenoga Ustava bili su: Ilija Radivojević, Bogdan Radenković, Čedomilj Popović, Velimir Vemić, Dragutin Dimitrijević Apis, Vojislav Tankosić, Ilija Jovanović (vojvoda Pčinjski), Milan Vasić, Milan Milovanović. Društvo je, ma da su i njegovi članovi i ono samo bili dobro poznati, osnovano kao tajno, i imalo je svoje izvršne organe, koji su trebali primenjivati presude odnosno odluke organizacije.
političkom životu uticaj ove organizacije se jako osećao, naročito pred rat 1914. Tada je u Bitolju došlo do incidenta povodom pitanja prioriteta građanske nad vojnom vlašću. U Skupštini je socijalistički poslanik Dragiša Lapčević podneo interpelaciju na vladu, što trpi ilegalne organizacije. Skupština se tada zadovoljila odgovorom predsednika vlade.
U decembru 1917. na Solunskom frontu vlada je uvidela opasnost od daljeg postojanja ove organizacije, pohapsila je njene članove, koji su, pored toga, optuženi da su radili na ubistvu prestolonaslednika-regenta Aleksandra i predsednika vlade. Kod uhapšenog generalštabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevića-Apisa, člana Vrhovne centralne uprave, nađen je originalan Ustav organizacije od 9/5 1911, a među stvarima optuženog potpukovnika Velimira Vemića nađen je spisak članova organizacije. Presudom vojnih sudova članovi organizacije pukovnik D. Dimitrijević-Apis, major Ljubomir Vulović i Rade Malobabić osuđeni su na smrt i streljani. Ostali optuženi osuđeni su na dugogodišnju robiju, od koje su docnije pomilovani, osim potpukovnika Vitomira Cvetkovića, koji je umro u zatvoru za vreme istrage, i Bogdana Radenkovića, koji je umro, pošto je presuda izrečena.
Ostali događaji na današnji dan:
1502. Španski moreplovac Kristofer Kolumbo isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet (Ameriku). Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju.
1788. Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.
1800. Rodjen je Džon Braun, borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osudjen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe abolicionista i robovlasnika.
1805. Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler. Veliku slavu stekao je dramama “Razbojnici”, “Don Karlos” i “Vilhelm Tel”, koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.
1850. Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.
1860. Rodjen je škotski pisac Džejms Metju Beri, autor knjige o Petru Panu.
1877. Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana pošto je sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva.
1901. U Melburnu je otvoren prvi Parlament Australije.
1911. Grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju “Ujedinjenje ili smrt” (“Crna ruka”).
1926. Amerikanci Ričard Berd i Flojd Benet prvi su preleteli avionom Severni pol.
1927. Kanbera je postala glavni grad Australije, umesto Melburna.
1931. Umro je američki fizičar Albert Majkelson koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.
1936. Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija), a svog kralja Vitorija Emanuela III proglasila abisinskim carem.
1945. Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika, dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu.
1946. Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija je postala republika.
1948. Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.
1950. Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman uputio je poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, preteče Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Taj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.
1952. Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona “A” Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.
1960. SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.
1976. Ulrike Majnhof, vodja zapadnonemačke terorističke grupe “Bader-Majnhof”, obesila se u zatvorskoj ćeliji.
1978. U parkiranom automobilu u centru Rima nadjeno je telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora koga su teroristi “Crvenih brigada” oteli 54 dana ranije.
1986. Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj, koji je sa Novozelandjaninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio “krov sveta” – Maunt Everest.
1993. Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji su doveli do podele tog grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbi protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).
1995. Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi, i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu i Moskvi.
1996. Joveri Museveni pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Ugandi posle 16 godina.
2001. Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorku je uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.
2001. U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada je policija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo je život.
2002. Od eksplozije nagazne mine tokom proslave Dana pobede, u gradu Kaspijsk, u južnoj ruskoj republici Dagestanu, poginulo je 42, a
povredjeno 150 ljudi.
2004. Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.
