Otac Gestapa i Hitlerov izabrani naslednik po završetku Drugog svetskog rata osuđen je za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Nirnberškom procesu. Čekala ga je smrt vešanjem, ali je počinio samoubistvo popivši tabletu cijanida noć pre.
Herman Gering rođen je u Rozenhajmu u nemačkoj pokrajini Bavarskoj 12. januara 1893, u vojnoj porodici, otac mu je bio oficir, pa je i on pohađao vojnu školu. Služio je u pešadiji tokom prvih meseci Prvog svetskog rata, ali je ubrzo bio hospitalizovan zbog hroničnog artritisa u kolenu.
Vreme nakon završetka Prvog svetskog rata provodio je u Minhenu, išao je na predavanja iz političkih nauka i tamo pao pod uticaj profesora geopolitike Karla Haushofera. Onde je prvi put čuo i Hitlera kako govori. Hitler je, u to vreme neumorno govorio gde je god stigao i mogao po Minhenu.
Gering će i sam kasnije izjaviti da je bio blago rečeno zadivljen Hitlerovim govorima. „Bila je to politička ljubav na prvi pogled” – tim je rečima izrazio divljenje svom budućem vođi.
Vrlo brzo pridružio se NSDAP-u, bilo je to 1923, a Hitler mu je, prepoznavši u njemu sposobnog čoveka, kojeg je pri tome i krasio ugled ratnog heroja, prepustio vođenje SA-om. Zajedno sa Hitlerom i ostalim tadašnjim vođama NSDAP-a učestvovao je u neuspelom Minhenskom puču.
Usled sticaja okolnosti Hitler će 1933. preuzeti mesto nemačkog kancelara, a tada počinje i Geringov uzlet. Firer ga imenuje ministrom bez portfelja, još godinu dana pre bio je i predsednik Rajhstaga i mogao je da počne svoj surovi okršaj s političkim neistomišljenicima. Pridružio se i vrhu SS-a i zajedno sa Hajnrihom Himlerom postavljao temelje idejama o budućim koncentracionim logorima.
Hitlerovu naklonost, ovaj je častohlepni i bolesno ambiciozni čovek, zadobio učestvovanjem i u takozvanoj noći dugih noževa kada je, u obračunu sa čelništvom SA-a zbog zavere, (likvidacija Ernsta Rema) pokazao visok stepen nemilosrdnosti.
Njegov kraj, kao i velike većine nemačkih čelnika, počinje s Drugim svetskim ratom. Kao Rajhsmaršal s nebrojenim činovima, titulama i dužnostima dobro je počeo. Brza kapitulacija Francuske, Holandije i Belgije kojoj je bio bez dileme zaslužan ohrabrila ga je, ali i navela da počini veliku grešku: preveliko angažovanje vazdušnih snaga u blickrigu na Veliku Britaniju koji se zapravo nikad nije ni dogodio. Silni gubici na strani nemačkih snaga onemogućili su veću vazdušnu podršku nemačkoj pešadiji u napadu na Sovjetski Savez.
Kraj je došao pet godina kasnije. Herman Gering bio je uhvaćen od strane savezničkih trupa neposredno pre kapitulacije. Veliki Rajhsmaršal, obožavatelj umetnina i nakita, (jedan od hobija bilo mu je pljačkanje umjetničkih dela iz porobljenih zemalja i stvaranje vlastite grandiozne kolekcije), nemojmo zaboraviti da je bio i narkoman (ovisnik o morfijumu kojeg su mu morali davati i u zatvoru) ostao je sam u nevelikoj vlažnoj ćeliji Nirnberškog zatvora, čekao je svoju presudu.
Proglašen je krivim po svim tačkama za ratne zločine i osuđen na smrt vešanjem. U trenutku kada je osuđen na smrt, skinuo je svoje slušalice i u potpunoj tišini odmarširao iz sudnice. Nakon 19 dana pošto mu je odbijena molba da bude streljan, pregrizao je kapsulu cijanida koju je skrivao u svojoj ćeliji.
Ostali događaji na današnji dan:
70. p.n.e. – Rođen je Publije Vergilije Maron, najznamenitiji pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa „Eneida” i pastirskih pesama („Bukolike” ili „Ekloge”) i didaktičkog speva „Georgike”. Uzor latinskog i zapadnoevropskog književnog stvaralaštva, Danteov je vodič kroz podzemni svet („Pakao”).
1529 – Završena je prva opsada Beča povlačenjem turske vojske sultana Sulejmana II Veličanstvenog.
1542 – Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Sproveo je značajne reforme, ukinuo ropstvo i pokušao da stvori novu sinkretističku religiju koja bi ujedinila Hinduse i muslimane.
1581 – Pod pokroviteljstvom Katarine Mediči u Parizu je izvedena prva celovečernja baletska predstava („Ballet Comique de la Reine”), pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta.
1582 – U Španiji, Portugaliji i papskim državama u Italiji počela je primena Gregorijanskog kalendara, tako što je eliminisano deset dana, a 5. oktobar 1582. postao je 15. oktobar.
1608 – Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli koji je otkrio princip živinog barometra (Toričelijeva cev). Bio je saradnik Galilea Galileija, a posle njegove smrti nasledio je katedru za matematiku na univerzitetu u Firenci.
1791 – Rođen je Sima Milutinović Sarajlija, jedan od najznačajnijih i, uz Lukijana Mušickog, najuticajniji srpski pesnik XIX veka. Učestvovao je u oba srpska ustanka protiv Turaka, a od 1827. u Cetinju je bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša (spevovi „Srbijanka”, „Trojebratstvo”, „Trojesestarstvo”, tragedija „Obilić”, „Istorija Srbije”, „Istorija Crne Gore”).
1817 – Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, učesnik u Američkom ratu za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u domovinu borio se protiv rasparčavanja Poljske, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. Umro je u izbeglištvu u Švajcarskoj.
1894 – Pod optužbom za veleizdaju u Parizu je uhapšen francuski oficir Alfred Drajfus, čime je počela burna afera koja je godinama potresala društveni i politički život Francuske. Bez dokaza je osuđen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i angažovanog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus je rehabilitovan.
1917 – U šumi Vensen, nadomak Pariza streljana je Mata Hari, najpoznatija žena špijun u Prvom svetskom ratu. Profesionalna plesačica, specijalizovana za egzotične plesove iz Indije i sa Jave, koja je važila za najlepšu ženu sveta svog vremena, osuđena je na smrt zbog špijunaže u korist Nemačke.
1928 – Nemački dirižabl „Graf Cepelin” je obavio prvi komercijalni let preko Atlantika.
1945 – Premijer „višijevske Francuske” u Drugom svetskom ratu Pjer Laval pogubljen je zbog predaje zemlje nacističkoj Nemačkoj.
1949 – U Mađarskoj su pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai. Na montiranom sudskom procesu oni su osuđeni na smrt kao „buržoaski revizionisti i titoisti”. Posmrtno su rehabilitovani 1956. kao žrtve kulta ličnosti.
1964 – Nikita Hruščov je smenjen sa mesta prvog sekretara Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a na njegovo mesto je došao Leonid Brežnjev. Novi premijer postao je Aleksej Kosigin.
1989 – Umro je Danilo Kiš, jedan od najvećih pisaca novije srpske književnosti čije je delo značajno doprinelo njenoj afirmaciji u svetu. Preveden je na mnoge svetske jezike i dobitnik je mnogobrojnih priznanja i nagrada. („Mansarda”, „Bašta, pepeo”, „Peščanik”, „Grobnica za Borisa Davidoviča”, „Rani jadi”, „Enciklopedija mrtvih”, „Čas anatomije”).
1993 – Nobelovu nagradu za mir dobili su predsednik Južne Afrike Frederik Vilem de Klerk i vođa Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela za doprinos okončanju režima aparthejda u Južnoj Africi.
1997 – Kongoanski pobunjenici ušli su u glavni grad Brazavil i zbacili predsednika Paskala Lisubu. Nakon četvoromesečnog građanskog rata, na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.
1998 – Na osnovu dogovora predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i američkog izaslanika Ričarda Holbruka, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić i komandant NATO Vesli Klark potpisali su sporazum o uspostavljanju vazdušne posmatračke misije na Kosovu.
2000 – Ubedljivom pobedom na parlamentarnim izborima Liberalna demokratija Slovenije Janeza Drnovšeka vratila se na vlast. Time je okončana šestomesečna vladavina desnice na čelu sa Andrejem Bajukom.
2003 – Kina je lansirala svoj prvi kosmički brod sa ljudskom posadom. U letelici „Šendžou pet” bio je astronaut Jang Livei.
2006 – Turski pisac, romansijer Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
2007 – Evropska unija i Crna Gora potpisale su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
