Ajfelova kula ili Ajfelov toranj je metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizu i danas je znamenitost i simbol Pariza. Sagrađena je 1889. kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije.
Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gistavu Ajfelu. Danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilaca godišnje.
Toranj je građen od 1887. do 1889. godine i poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu 1889. Kula je inaugurisana 31. marta 1889. a svečano je otvorena 6. maja iste godine. Struktura je sastavljena od 18,038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2.5 miliona zakovica. Strukturni proračun je uradio Moris Kečlin. Za vreme izgradnje, zahvaljujući merama bezbednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što je za to vreme bilo izuzetno dostignuće.
Ajfelova kula je visoka 300 metara (324 metara sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) i metalna struktura je teška 7300 tona. Toranj je bio najviša zgrada u svetu 40 godina. Do vrha ima 1665 stepenica.
Održavanje tornja se sastoji u nanošenju premaza na celu strukturu od 50 tona boje svakih sedam godina radi zaštite od korozije. Povremeno se boja menja. Trenutno je toranj smeđe boje. Zavisno od vremenskih uslova vrh tornja može da odstupi od vertikale do 8 santimetara u stranu od Sunca. Pomeranje nastaje zbog neravnomernog zagrevanja metala na sunčanoj i na strani u senci.
Kada je toranj sagrađen, neki Parižani su smatrali da je ruglo i da ga treba porušiti. Danas se smatra za jedno od remek dela arhitekture u svetu.
Ostali događaji na današnji dan:
1282. U pobuni Sicilijanaca protiv francuske vlasti pobijeni su svi Francuzi koji su se nalazili na ostrvu. Ustanak poznat pod nazivom “Sicilijanska večernja”, organizovan je pod geslom “Morte alla Francia Italia anela!” (Smrt Francuskoj od Italije). Prema legendi, od početnih slova tog gesla nastao je kasnije naziv “mafija”.
1492. Kralj Fernando V Katolički dao je Jevrejima rok od tri meseca da predju u rimokatoličku veru ili da napuste Španiju.
1496. Papa Aleksandar VI formirao je sa Svetim Rimskim Carstvom, Španijom, Venecijom i Milanom Svetu ligu za borbu protiv Turaka.
1547. Umro je francuski kralj Fransoa I koji je Bolonjskim konkordatom 1516. osigurao prevlast krune nad rimokatoličkom crkvom u Francuskoj. Od dolaska na presto 1515. nastojao je da postane rimsko-nemački car, što je 1519. uspeo njegov rival Karlo V, protiv kojeg je potom vodio četiri rata.
1596. Rodjen je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, čije je delo označilo raskid sa skolastikom i začetak moderne filozofije racionalizma. Svoje učenje objavio je u delima “Rasprava o metodi” (1637) i “Meditacije” (1641), a delom “Geometrija” otvorio je novu epohu u matematici.
1732. Rodjen je austrijski kompozitor Franc Jozef Hajdn, autor više od 100 simfonija i brojnih kamernih i vokalnih dela, kao i austrijske i nemačke himne. Za života je stekao medjunarodnu slavu, a njegove kompozicije izvodjene su u svim evropskim gradovima.
1854. Japan je sa SAD potpisao ugovor o otvaranju luka Šimoda i Hakodate za američke trgovce. To je bio prvi sporazum o otvranju japanskih luka za trgovinu sa inostranstvom.
1892. Srbija je, kao jedna od prvih evropskih zemalja, donela zakon o pomaganju sporta izvan škola. Gimnastika kao obavezan predmet u školama u Srbiji, uvedena je zakonom iz 1883.
1917. SAD su od Danske preuzele Zapadnoindijska ostrva u Karipskom moru i nazvale ih Devičanska ostrva. Sporazum o kupovini tih ostrva za 25 miliona dolara sklopljen je u avgustu 1916.
1948. Kongres SAD usvojio je Maršalov plan. Tim planom, nazvanim po njegovom tvorcu američkom državnom sekretaru Džordžu Maršalu dodeljena je pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama za obnovu posle Drugog svetskog rata.
1959. Nakon neuspešne protivkineske pobune u Lasi, dalaj lama je pobegao u Indiju gde je dobio politički azil.
1971. Američki poručnik Vilijam Keli osudjenje na doživotni zatvor zbog masakra civila tokom Vijetnamskog rata u selu Mi Laj u martu 1968. Kazna mu je kasnje smanjena na 20 godina zatvora.
1979. Britanski razarač “London” isplovio je iz luke u Valeti, čime su okončane vojne veze izmedju Velike Britanije i Malte uspostavljene pre 181 godine.
1980. Umro je američki atletičar Džesi Ovens jedan od najvećih sportista 20. veka, koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Prilikom dodeljivanja medalja Adolf Hitler je napustio ložu da bi izbegao da se rukuje sa pobednikom crncem.
1983. U zemljotresu koji je razorio kolumbijski grad Popajan poginulo je najmanje 500 ljudi, a 3.000 je osalo bez domova.
1986. Meksički avion “boing 727”, na liniji Meksiko Siti-Los Andjeles, srušio se u planinama centralnog Meksika. Poginulo je svih 166 putnika i članova posade.
1991. Na Plitvicama u Hrvatskoj izbio je prvi sukob izmedju hrvatske policije i naoružanih Srba. Dvoje ljudi je poginulo, a 20 je ranjeno. Na poziv Predsedništva SFR Jugoslavije hrvatske snage su se povukle, a kontrolu su preuzele jedinice JNA. Narednih dana oružani sukobi izbili su u okolini Vinkovaca i Vukovara.
1991. Prve višepartijske izbore u Albaniji dobili su komunisti, ali je opozicija pobedila u Tirani i ostalim većim gradovima.
1992. Posetom izraelskog predsednika Hercoga španskom kralju Huanu Karlosu (Juan Carlos) obeležena je 500. godišnjica progona Jevreja iz Španije.
1993. Savet bezbednosti UN doneo je, prvi put od početka bosanskog rata, odluku kojom je ovlastio NATO da upotrebi vojnu silu protiv prekršilaca u zoni zabranjenih letova nad Bosnom.
1994. Izrael i PLO su potpisali sporazum o medjunarodnim posmatračima u gradu Hebronu na Zapadnoj obali, čime je Izrael prvi put pristao na medjunarodno prisustvo na okupiranim teritorijama otkad ih je zauzeo u ratu 1967.
2001. U Holandiji, četiri para homoseksualaca sklopili su brak na osnovu zakona koji je donela holandska vlada.
2002. U restoranu u lučkom gradu na severu Izraela – Haifi, u napadu bombaša samoubice poginulo je više od 15 osoba a 44 su ranjene.
2003. Haški tribunal osudio je Mladena Naletilića Tutu i Vinka Martinovića Štelu na 20, odnono 18 godina zatvora zbog progona muslimanskog stanovništva u Mostaru 1993. godine.
2003. U blizini Potočara u Republici Srpskoj (BiH) sahranjeno je prvih 600 žrtava srebreničkog masakra koji se dogodio 1995. godine. Sahrani je prisustvovalo oko 10.000 bosanskih Muslimana. To su prve identifikovane žrtve od preko 7.000 Muslimana koje su ubile srpske snage u toj enklavi.
2004. Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Darka Mrdju, koji je ranije priznao krivicu, na 17 godina zatvora zbog ubistva oko 200 muslimanskih zarobljenika na planini Vlašić u avgustu 1992.
2004. SAD su odlučile da zamrznu finansijsku pomoć Srbiji zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.
